Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

У Загребу je разграничење између привредног и грађанског права извршено углавном на основу поделе ко ja je постојала у старом Трговинском законику. Притом се поставило гштање уговора о куповини и продаји. ' Ово ггатање je решено на тај начин, што се наведени уговор предаје и у грађанском и у привредном праву, с тим што се у привредном праву указује на специфичности овог уговора у дривреди. Програм предавала из привредног права на Правно-екояомском факултету у Скошьу у основи се не разликује од програма Правног факултета у Београду. По дитању привредног права, кснференција je једногласно донела низ закључака. Пре свега, констатовано je да се програми појединих факултета у основи слажу и да међу н>има нема великих начелних разлика. Конференција сматра да би требало руководити се начелом да се у привредном праву, као праву специфичяе природе, избегава у највећој могућој мери понавл>ање онога што je већ раније разрађивано у пој единим другим предметима. Поред тога, заюьучено je да треба посветити знатно већу Панову извесним материјама које нису обухваћене у другим предметима, а у тесној су вези са привредним правом, као што je эапгйита индустриоке својине, ауторско право, о&обраћајно вправо, осигурање, итд. Притом би се ове материје предавале у дривредном праву само у најосновнијим цртама, док би их требало деталзније изучавати у форми опционих или факултативних предмета, специјалних курсева и сл. Донет je _исто тако закључак да се свим факултетима предложи да се у предавањима из привредног права приступи и обради матери je Бдшггалистичких привредних организацида, као што су акционарска и друга друштва, с обзиром на стално јачање наших привредних веза са иностранством. Најзад, после дискусије о појединим другим предметима, донет je и закључак да се у оквиру грађаиског судског поступка дредаје парнични поступак и о сновка начела ванпарничног, извршног и стечајног поступка, а да међународно приватно право треба и даље да остане у наставном плану и да се предаје као посебая предмет. У реферату одржаном на крају ове конференције, проф. др. Стојан Претнар је‘‘изложио нека питана у вези са конкуренцијом у нашем привредном праву. По мишљењу референта, примамљивање стручнака из других предузећа и подмићивање туђих радника и службеника у циљу одавана пословне тајне претставља нело ј алну конкуренцију, а санкционисано je у Кривичном законику и прописима о прибављању службене тајне у иностранству. Насупрот овоме, ако предузеће обавла неке послове ван своје регистроване деланности, у питану je забранена а не нолајална конкуреншгја. Референт се залаже за доношена ошытег закона о конкурендији и за стварање и дефинисана принциаха социјалистичког морала у привреди. У међувремену се могу као нравна правила применивати одредбе предратних прописа о сузбијању нелојалне конкуренције, с тим што им се не би могла дати кривичноправна санкција. У области грађанскоправне заштите против нелојалне конкуренције требало би дати и коморама и привредним удружекьима право тужбе, као што je то учинано у ТТТвајдарској 1943. У случајевима нелојалне конкуренције требало би оштећенику дати пуну накнаду штете и то по начелу претпостављене кривице.

Др. Зорин Антонијевић

113

БЕЛЕШКЕ