Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
114
ИНТЕРКАТЕДАРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА НАСТАВНИКА ЕКОНОМСКИХ ПРЕДМЕТА НА ПРАВНИМ И ПРАВНО-ЕКОНОМСКИМ ФАКУЛТЕТИМА. На иницијативу Загребачког правног факултета, почетком марта ове године у Загребу je одржана прва интеркатедарска конференция наставника економских предмета на. правним и дравно-економоким факултетима у земљи. После дводневяог рада, у пленуму и у групама, конференция je успешно завршила рад и у виду резолуције донела низ зашьучгка о разним питањима, посебно наставним и организационим. Са своје три тачке дневног реда конференција je, може се рећи, обухватила утлавном сва она питања која су везана са наставом економских предмета на правким факултетима, од чијег правилног решена зависи развйтак економске науке код нас. Та питана била су; 1) положа ј економских предмета на правним факултетима; 2) програми наставе појединих предмета (политичке економије, економике ФНРЈ, науке о финансијама и статистике), и 3) методе и врете наставе (докторати, постдипломско студирање, итд.). У начелној дискусији о положају економских предмета на правним факултетима, -у којој je истакнута неоснованост тенденције у правду сужавања ових предмета, велики број учесника изнео je низ интерес антних запажања и података који говоре о неопходности наставе ових предмета на дравним факултетима. Као најизразитаје навешћемо само подгтке Загребачког правног факултета према којима je од око 4000 свршених студената права око 1500 њих нашло места у нравно ј служби; остатак се запослио углавном на поеловима где je економско знање не само потребно, већ од прворазредног значаја (например где je реч о упогшьаваау свршених правника у привредним установамз. и предузећима). Перед ових конкретних чињеница у прилог томе je такође истакнуто да су се економске науке најпре изучавале на правним факултетима, и да je валики број наших економских стручњака управо на њима добио економско образовање. Пошто су се сви присутни појединачно изјаснили о неопходности изучавагьа економских предмета не само на правним факултетима већ и осталим факултетима друштвених наука, конференција je једногласно донела закључак да су економске науке фундаменталне науке и као такве нужно спадају у натичне и главне предмете наставе на правним факултетима. Иако je дискутовано у начелу, о питању потребе изучавања статистике, конференција je посебно расправљала, с обзиром да о томе постоје диспаратна гледишта. Донет je закључак да je неопходно да се статистика на правним факултетима посебно изучава, jep то нужно условљава сама природа предмета. Према оцштем мишљењу, успешно изучавање друштвених појава и манифестација не да се замполита без употребе статистике, односно познавања најосновнијих елеманата статистичке методолсгије. Потврда томе су многе тешкоће са којима се сРршени правници сусрећу у својој свакодневној пракси (судству, административним установама, ггредузећима итд.). Како je мишљење о потреби изучавања статистике као методолотије писмено образложено, и пошто je у виду најошнтајих теза израђен к њен конкретан наставни програм (прилагођен потребама правних факултета), донет je закључак да се о овоме упознају одговарајући форуми правних факултета у земл>и. Питању наставник протрама je досвећена нарочита пажња. Водећи рачуна о специфичности појединих предмета и ужој с.пецијалности, наставника појединих предмета, разговори о програмима вођешг су најпре у ужим групама, којима je било стављено у задаток да на бази досад;шњ.их хскуставэ донесу конкретне закључке. Потом je одржан пленарни састанак. и на њему саслушани резултата рада појединих трупа. Том приликом je добивен огшгги утисак