Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

127

издаје стручне публикације и у тесном je контакту ca привредним организацийама. У циљу што успешнијег повезlКвања института са пракоом, у Бону Je основано пржрслно удружење, чији оу чланови фабрике, тртовачка. друштва, задруге, као и појединци, уколико су заинтересовали за привредну проблематику. На захтев удружеша или поједкних његових чланова институт даје стручна мишљења, Сем професора правног факултета, чланови ових института су и стручтьаци из праксе, уколико се баве привредном проблематиком. Института имају потребан број административног особља и асистената. Сем ових, у раду института учествују и докторанди права. Оснивање ових и других института за привредно право у буржоаској Немачкој показује колика се тамо досвећује пажња прквредном праву и привредој проблематици. В реме je да се и на нашим правним фбкултетима почне са оснивањем оваквих-института, утолико пре ixiTo би се у њима у првом р-еду третирали проблеми из области наших нових социјалистичких друштвених односа. То би корисно послужило и факултетској настави и дотребама прайсе.

Дтр. А на/HMje ИлиН

ДРУГО ЗАСЈЕДАЊЕ ПРИВРЕМЕНОГ КОМИТЕТА ЗА АУТОРСКО ПРАВО У ПАРИЗУ. Од 17 —24 X 1955 одржано je у Паризу друто засједање Привременог комитета за ауторско право. Према жељи израженој на међудржавној конференции за заштиту ауторског права у Женеви 1952 UNESCO je образбвао Привремени комитет за ауторско право састављен од прет ставника Француске, Мексика, Италије, САД, Велике Британије и Шва јцарске, са задатком да настави радове на учвршћењу и пропгирвњу заштите ауторског пЬава у свијету. Овај би Комитет дејствовао док се не кояституише Међудржавни комитет предвиђен у чл. 11 Универзалне конвенције. Како je Универзална конвенција о заштити ауторског права ступила на снагу 15 сехпембра 1955 то je генералки директор UNESCO-a. донио одлуку да се прво засједање Међудржавнот комитета одржи 20 фебруара 1956 у Паризу. На свои посљедњем засједању Привремени комитет разматрао je, између осталог, све мјере које ce морају предузети како би Међудржавни комитет могао што прије почет да дејствује. Послије дуге дискусије усвојен je пројекат унутрашњвг правилника Међудржавног комитета. На дневном реду засједања налазило се и питање међуиародне заштите умјетника-извођача, произвођача фонограма и радиодифузних органа. Секретариат UNESCO-а поднио je одличан реферат по овој тачци у коме je нанесен врло ' ошпирво упореднй предлог яационалних законодавстава и судске праксе. као и иснрпна библиографија која се односи на овај проблем. Комитет je овоме питаньу посветио три своја радна дана. Водила се врло жива дискусија у којој су учествовали и многобројни посматрачи, већином еминентни стручњаци за ауторско право. Претставник САД Фишер, директор Copyright Office-a, изнио je све незгоде које би имао САД усвајајући овакву заштиту. Нарочито je била залажена врло документоваяа интервенција Секретана, директора Бироа за међународну заштиту ауторског права, који je врло упорно бранию тезу о потреби доношења такве међународне конвенције. Комитет je донио закључак да препоручи Међудржавном комитету да потпомогне радове на доношењу једне међународне конвенције која би штитила умјетнике-извођаче, произвођаче фонограма и радиодифуэне органе.

Др. В. Спаић

ТЕРМИНОЛОШКИ РЕЧНИК ДРУШТВЕНИХ НАУКА. Није потребно истицати од колике je велике важности питање тармино-