Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година IV Јануар— Март 1956 Број 1
ТРОМЕСЕЧНИ НАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
СЛОБОДА И ПРАВО ГРАЂАНА У СТАРОМ РИМСКОМ ПРАВУ
Појам слободе спада међу оне псјмове који су се увек схватали на различите, често сасвим супротне начине. Тачна дефиниција овог по<јма je за нас утолико тежа уколико омо удаљенији од доба ко je проучавамо; потребно je, у овом случају, не само сагледати како су се ствари догађале у једном одређеном друштву, већ и испитати да ли je то друштво звало за појам слободе и како га je уклонило у своје правне и уставне шеме. И у Грчкој и у Риму говорило се о слободи, али грчко схваташе слободе се веома разликује од римоког. За Римљане слобода никада није значила „могућност да се чини или не чини оно што се жели и да се живи дрема своме нахођењу“. Ова разлика, која je плод различитих филозофских и ггравних схватања, одражава се и у области јавног права и у области приватнот права. Овим се можда могу објаснити тешкоће, на које су наилазили грчки писци (довољно je цитирати Полибија) када су желели да дефинишу уставно уређење римоке републике. Ma да личи на грчки polis, римска civitas —■ у чијем су управљању учествовали магистрати, сенат и народне скупштине не може се сврстати ни у једну од категорија које je формулисао Аристотел; уствари, то није ни монархија, ни аристократија, ни демакратија. Пре свега се може рећи да она иије била демократија. У зависности од уставнбт уређења мењао се, у разним периодима, утица] који су разне класе, разне партије вршиле на политичке догађаје; али у Риму власт никада није била у рукама народа, никада народ иије директно учествовао у управљању државом. Приоиљен да сваку иницијативу препусти магистратима, борећи се често за интересе који нису били његови, римски народ тј. становници самог гранда Рима није никад био у могућности да дигне свој глас и да утиче на рад државне управе.
(“) Приликом своје посете Правном факултету у Београду, г. проф. Родолфо Даниели (Cagliari, Сардинија) одржао je 13 марта т. г. предавайте чији текст доносимо горе.