Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

144

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на страни помоћногг судиског и уопште судског особља, при чему удраво стручност овог помоћног особља игра врло значајну улогу у правилном обавльагьу функције правке заштите. Отуда се данас и не може замислити у савременој држави судство без сталних судија-стручгвака, судија-правника, тако да се у томе логледу ова функција државе у основи и не разликује од било које друге јавне функције (просвете!, здравл>а, технике). А то je и разумљиво и оправдано с обзиром на поделу рада каква постоји у савременом друштву и с обзиром на степей изграђености појединих наука које се базе проблематикой појединих јавних служби. Ова чшьеница у савременом друштву јасно указује на основни и промордијални знача ј судија-стручшака и осталог правнички образованог судског особља у вршењу службе заштите права. Без ших се данас за разлику од стања у робовласничком и феудалном друштву не може ни у једној држави ни замислити добро уређено правосуђе, и то je опште призната чињеница. Међутим, док je у многим државама ова чињенипа не само основна него je и правило које не познаје и не трпи никакие изузетке, а то значи док у многим државама судску функцију у свима облицима и свима инстанцијама врше једино и само судије правници, дотле има држава у којима ова чињеница претставл>а истина правило или бар полазну тачку, али од којих може бити и има изузетака, тј. у којима у вршеЕьу функције правосуђа учествују, бар у по ј единим случајевима или бар у појединим фазама правозаштитне службе, и лаици, при чему н>ихов положај може бити врло различите регулисан (налр. основно разликовање између установа jury и echevinage; или између суђења у првој и ветпим инстанцијама). Та појава учешћа лайка у вршењу правосуђа у савременим државама предмет je врло обимне дискусије нарочито у току последн>их сто година, и аргуметни који су изнети у прилог или против постојања ове појаве су више него опште познати. При томе се често заборавл»ају конкретни услови који су довели до увођења и евентуално до задржаваша и данас лаичког елемента у правосуђу, већ ce по правилу наводе многи чисто апрстрактни и теориски разлози у прилог једне или друге тезе, у прилог или против учешћа лайка у вршењу правосуђа. Сви ти многобројни разлози плод су теориског уопштавагьа конкретних узрока и резултата, али они често воде опасности да се идолизирају роједини од њих, да се они посматрају изоловано и без везе са целокупношћу друштвене условљености правних појава, при чему се посебно не води рачуна о развоју појединих случајева и облика учешћа лайка у вршвњу правосуђа, већ се савремено стање изједначује са оним које je достојало у моменту када je дошло до увођења одређеног облика учешћа лайка у вршењу правосуђа управо одређене земље, Неспорно je да многи од досад у науци формулисаних теориских аргумената у прилог учешћа лайка у вршењу лравосуђа имају свога оправдања и да се може разумети да они могу и да послуже