Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УЧЕШЋЕ ЛАЙКА У ПРАВОСУЂУ

147

основу кога je суд изрицао своје одлуке. А у таквим револуционарним променама већ поменути статички характер судетва и судиског кадра чини скоро немогућим да правнички и судиски кадар у пуној мери «оже да одговори новим' задацима који се пред судство постављају, што значи да судиски кадар не може бар не еав или већим делом да буде носилац нових правних схватагьа, чувар нове законитости, активни радник на остварегьу новог правног лоретка. То je Социјално тешка последица по судиски кадар у револуцији посматран као целина, али je то социјална појава коју су показало све досадање велике социјалне револуције. Нови животни односи траже јвдну активност коју судиски кадар старе револуцијом разбијене државне матине тепжо може да покаже, а судство идак мора да иде у корак са новим друштвеним променама и са новим законским актима, тако да се у таквим моментима увек појављивала и појављује потреба да се тај кадар „подмлади“, да у судски апарат дођу и л,уди који би боље могли да схвате социјалну улогу права у новом друштву и да боље остваре кову законитост, законитост ко ja je, као правна категорией), иста као и закошггост разбијене државе, али законитост кој;а je по -својој садржияи више или магье другачија од оне раније, jep je и ново право више или матье различите од оног ко je je у револуцији укинуто. А то je сасвим разумзьиво, jep право као правило и форма понашагьа и односа људи у друнггву ни je „дате“, једно и непроменљиво за сва времена и за сва 'раздобља у развоју људског друштва, већ мора и IСтварно нужно прати целокупност промена односа у друштву, а росебно промена у области производних односа. У једној таквој Питуапији, а она се Јисториски показала да у основи увек настаје у вези са Овим револуционарнјим и социјалним променама до којих je долазило у дожавама новог века и садаппьице, морало се поставили питање како организовати судство и формирати судиски кадар који би, сходно и у духу свих промена до којих je дошло у једној држави па и у гьеном праву, био у стању да правилно примени ново право, да разуме нове друпггвене односе, да оствари циљ и задатак новог друштвеног, државног и правног уређења, да једном речју оствари нову законитост кроз коју се, појмовно исто као и кроз ону стару коју je револуција одбацила, изражава воља владајуће класе подигнута сада такође на стелен закона, и то воља нове, напредне класе која се бори за прогресивније односе у друштву (за случај буржоаско-двмократских револуција то je вол>а либералне буржоазије која раскида окове феудализма и зашива нове буржоаоке односе који су, у поређењу са феудалним односима, увек и сигуряо један дрогресиван корак у развозу човечвяства; за социјалистичке револуције то je воља радяичке класе која раскида разне форме капиталистичке ексшгоатације и заснива нове социјалистичке односе каји претстављају даљи прогресивни корак у развоју човечанства). У таквим моментима учешће лайка у вршен»у правосуђа постаје један од начина за решенье овог