Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
148
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
питан>а. Хитно организовати судство и то судство које ће, аналогно свям осталям државним органима израслим из револуције, бити судство новог друштва и нове државе, могуће je у таквим моментима само уз помоћ многих свесних л>уди новога друштва, па без обзира што они не би имали потребну стручну спрему. Ново право које револуција у први мах доноси са собой изражено je обично кроз основна правила проистекла из нових друпггвених односа, а та правила мања и по обиму и по садржини од једног потцуно изграђеног и налисмено формулисаног правног система доступна Су много ширем кругу људи него што je то случај са једним устаљеним и до танчина изграђеним правним системом. За њихово провођење у живот сарадња лайка постаје у таквим моментима и корисна, и нужна и могло би се рећи скоро неизбежна. При томе свака држава, у вези револуционарних промена, одређује и случајеве, начин, облик, обим итд. овог учешћа, и у томе погледу су постојалв и постоје знатне разлике. Појаву учешћа лайка у вршењу правосуђа забележиле су све значајније друштвене револуције последњих векова. Велика француска револуција je дала еклатантан доказ тога не само кроз посебне револуционарне судове него и кроз редовно судство. Социјалистичка Октобарска револуција поново je пружила слику темељитих дромена у судству и увела лаике-грађане у вршење правосуђа. Народноослободилачка борба јутословенских народа и социјалистичка револуција у Јутославији дала je потврду нужности оваквих промена у оквиру судства. Остале државе народне демократије, а у најновије време и револуција у Кишг, пружиле су такође доказ о овој појави, појави која ce као и, например, одузимање држављанства, национализаиија, прогресивно опорезивање, аграрна реформа и сл. може критиковати са становишта „датих“, априорних, догматских, пркродних, вечитих (или било како их назвали) правних принципа (уколико се они са становишта праве и истинске науке уопште могу таквим назвати), али појава која претставља једну друштвену нужност, један облик борбе напредних снага за прогрес човечанства и ослобођење човека од свих стега које га вековима окивају, па према томе и појави која са тих разлога има своје пуно оправдање пред историјом. А то значи и пред наукой, јер наука не може да не води рачуна о реалности, о животу, о прогресу, јер ће наука остати наука само ако и сама буде реална, жгшотна, прогресивна. Учешће лайка у вршењу правосуђа долази у првом реду као израз једне добре и нужне политике у револуционаршш моментима који обележавају про.гресивне етапе у развоју појединих држава и народа. Као облик такве правке политике, учешће лайка у вршењу правосуђа није према томе никаква ни „дата“, ни најбОЈва, ни идеална, а ни вечита форма вршеша правосуђа. Да ли ће и у коме обиму и облику, а посебно доклв, она бити задржана и коришћена