Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О СПОРОВИМА ЗА РАЗВОД БРАКА НА ПОДРУЧЈУ ОКРУЖНОГ СУДА У МОСТАРУ

Подручје Окружног суда у Мостару обухвата среске судове у Билећи, Чашьини, Дувну, Гацку, Коњицу, Ливну, Липгтици, Љубутшсом, Мостару, Невесшьу, Прозору, Стоцу и Требшьу. Окружни суд у Мостару je највећи y Босни и Херцеговини не само по броју среских судова него и територијално. Његова надлежност се протеже на 13.308 км 2 . Штавише, он je на првом мјесту и по броју становника чији број се пене на 439.800 (1). Међутим, на територији овог суда од 1946 до 1953 било je ман>е опорова за развод брака него и у јцдном другом окружном суду у Босни и Херцеговини. Тако, напримјер, док je у поменутом раздобљу на територији Окружног суда у Сарајеву, који има 416.522 становника, било нреко 9.000 спорова за развод брака, на подручју Окружног суда у Мостару покренут je свега 1.461 спор. По нашем мшпљењу, овако релативно мали број предмета о разводу брака у овој области посљедица je слиједећих чињеница. Прије свега у овом округу je најшање муслшлана (око 20,7%) (2), код којих су, несумњиво, разводи бракова најчешћи. Друго, на овој територији je припадника римокатоличке вјероисповјести највише (око 48,1%), међу којима су, опет, разводи најређи. Поред тога, ми сматрамо, да и густина становништва слада међу чиниоце који врше утицај на односе у браку. Број становника по 1 km 2 je у овом крају, заиста, мален, мањи него у ма којем другом округу у Босни и Херцеговини. То посебно важи за Источну Херцеговину гдје на 1 км 2 долази од 20 до 29 становника, Разумије се да се овдје морају узети и друш моменти, као што су морална схватань-а и друти, Отуда у срезовима Источне Херцеговине имамо ситуацију да je било година да није било ни једног спора за развод брака. Бракоразводни материјал, о коме je ријеч, јасно говори о здравим брачним и породичним односима који владају у Источној X ерцеговини. Број сеоског становнипггва je на овом подручју више него три рута већи од градског (од становника који живе у сједипггима

(1) Овај број становника узет je према попису од 31 марта 1953 (Стагистички годишњак HP БиХ, Сарајево, 1955).

(2) Ради оријентације у погледу вјерске пригодности становништва на подручју Окружног суда у Мостару послужили смо се подацима добивени? шштим пописом од 31 марта 1931, јер новијих података у том погледу немамо. Према овом полису било je на данашњоЈ територици Окружног суда у Мостару 404.314 становника, и то католика 194.822, православних 125.695* муслимана 83.797 и осталих 316. Можемо претпоставити какве су све промјене настале од 1931 до 1953, кад се и сам број становника у том међувремену повећао за 35.596, без обзира на страховита и масовна страдања у току прошлое рата. То ће се донекле моћи да сагледа тек када будемо имали дефинитивне резултате пописа из 1953 и у погледу вјерске припадности. Ови подаци су узети из публикациие коју je издао Државни статистички уред Демократске Федеративна Југославије у Београду 1945; Босна и Хердеговина, преглед по општинама.