Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

183

О СПОРОВИМА ЗА РАЗВОД БРАКА

ме не волиш, јер ћу изгубити пензију, a ja сам, као што знаш, сиромашна и од нега hy живјети. Ти мени рече: „Да ти мени ниси драга, ja те не бих ни водио. А сад ме гониш?“ (215/47). „Удала сам се за тужиоца без љубави, а он je старији од мене 20 година и нисам се могла прилатодити“ (143/48). „Транш развод да би се могао вјенчати са својом старом љубави, а мене je узео кад je с њом био у завади“ (152/48). „Не воли ме, мисли на свог пријашњег момка“ (Мостар, 114 50). „Није ме узео из љубави него из освете“ (61/53). Међу честе случајеве који се наводе у тужбама за развод брака спада и одвојен живот брачних другова. Ова околност на овом подручју манифесту je се у одласку у војску и на рад. У 90 случајева je ријеч о одвојеном животу због одласка у војску, а 10 због одласка на рад. Овдје je много мањи број ових случајева него на подручју Окружног суда у Бихаћу, jep се врло ријетко дешава (то се бар не види из ових списа) да се брак закључује прије отслужена војног рока, што je, готово, редовна појава на подручју Окружног суда у Бихаћу „Колики си, толики се у Босни жене" je кзрека са којом се у Херцеговини иронише прерана женидба у Босни. У нешто машем броју случајева него у Бихаћу брачни другови су живјели ванбрачно прије брака. Тај број je 19. У овим списима се налазе и мотиви који наводе брачне другове да закључују свакве бракове, као и сукобе који отуда произлазе; „Живјели смо ванбрачно и родили дијете прије брака, а ступили смо у брак само да спасимо углед војске. Поели je вјенчања нисмо живјели у заједничком кућанству. Дијете je умрло“ (19/48). „Оженио сам je само зато што je била ванбрачно занијела. Након два мјесеца дијете je умрло и престао je разлог за заједничким животом“ (77/48). „Прије брака смо одржавали полна односе а нисам знао да je то исто радила и с другим“ (91/48). „Тужилац jy je завео, занијела je дијете и морала ce вјенчати с њим“, изјављују свједоци (97/48). „Док смо живјели ванбрачно, живот je текао врло добро, а чим смо се вјенчали, осјетио сам да ме не трпи“ (43/49). „Вјенчали смо се тек тако да видимо да ли ћемо моћи живјети у браку, jep смо и прије брака живјели невјенчано и зачели дајете, али смо се разишли“ (Мостар, 126/49). „Брак нисам склонно из љубави с туженом већ из жеље да се дијете које je тужена требала да роди, a чији сам ja ванбрачни отац, озакони. По закључењу брака нисмо скоро ни живјели заједно, jep je она слабих моралних квалификација, и у браку je гледала друге“ (Требиње, 14/49). „Прво смо живјели ванбрачно и то у добрим односима и сложно. По склапању брака настале су трзавице“ (Требиње, 14/50). „Прије вјенчања родила je ванбрачно дијете и мене су присилили да je узмем, иако je имала односе и с другим“ (81/52). „Кад je хтјела да роди дијете, вјенчао сам je“ (85/52). „Прије брака живјели смо невјечано 3 године“ (85/52). „Тучем je само да бих ce je ријешио. Пошто сам с ньом ступио у полне односе, наваљивала je да je узмем, па сам пристао иако’ преко воље“ (183/52). „Изшеђу нас je дошло до склапагьа брака због тога што je она са