Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мном остала у другом стању, а не из аьубави, па се нисмо уо-лште трпили и вршили полних односа“. Она: „И стог дана када сам се вјенчала и родила сам“ (204/52). „Као њен станар упустио сам се у интимне односе, к она je постала гравидна, и да бих joj сачувао утлед, вјенчао сам je“ (291/53). „Прво смо живјели невјенчано, док се ни je развео с првом женом“ (О. с. Лилно, 19/52). „Свегаlsдана смо ашвјели скупа, јер сам ступио у брак по наговору родителе, а то стога што сам прије брака с њом имао полне односе. Осим тога она ми je и родица, па су родители хтјели да покрију срамоту“ (О. с. Ливно, 21/52). Биће ’од интереса да наведемо и то да ее у поменутим списима помиње и 12 случајева у којима се муж жали да му жена није дошла у брак невина, и да je та околност утицала да je дошло до поремећаја у брачном животу а тиме и до развода. Навешћемо неколико примјера који нам бар донекле освјетљавају 'ово Iштан>е: „Она je хтјела да постане жена и да се одмах разведе, jep je имала друтот“ (216/47). „Корио ме што нисам дошла невина у брак, иако je био прешао преко тога“ (29/48). „У брак није дошла невина, па стога нисам могао општити с њом. Стога сам предложио шеним родитељима да je воде“ (182/48). „Није дошла у брак невина, био сам прешао преко тога, али нисам могао то заборавити“ (Мостар, 295/50). „Појавила ми се сексуална аверзија кад сам увидио да je изгубила невиност и да je рцдила ванбрачно дијете“ (Мостар, 434/51). „Нисам je нашао невину“ (Невесшье, 48/50). „Циљ ми je био само да се назовем женом“ (Чаплина, 105/51). „Иако je тврдила прије брака да je virgo intacte, то није била“ (131/52). У 75 случајева се наводи како je муж нестао, и тај нестанак се у највећем броју десио за вријеме рата. То се вши и по томе што je, напримјер, у 1945 било 11 случајева, а у 1953 само 6 случајева. О суда на одређену казну у смислу чл. 63 Основног закона о браку помигье се у 37 аписа. У 33 списа говори се о казни мужа, а у 4 о казни жене. Овдје су ови случајеви чешћи него у Бихаћу. Из ових под атака јасно се види да се брачни другови врло ријетко користе правом које им даје поменути пропис, jep je овај број незнатен у односу на број случајева у којима долази до осуде на одређену казну. Овдје je већи број случајева него у Бихаћу у којима се тражи развод брака због болести брачног друга. У 33 списа се наводе болести, и то нервне, умне, венеричне и туберкулеза. Обично се перед ових болести наводе и друти разлози за развод брака, jep наши судови уствари дозвољавају развод брака салю ако je ријеч о умној болести. У овом материјалу често се говори о сексуалном ыеслагагьу, иако се о овим односима ћути много више него о другим.