Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

185

О СПОРОВИМА ЗА РАЗВОД БРАКА

Ови сттиси садрже велики број и других података који говоре о разним поремећајима у браку, a који се манифестују у разним видовима и на разне начине. Ни овдје се у већој мјери, али свакако више него на подручју Окружног суда у Бихаћу, брачни друтови не жале на матери јалне прилике које бесумње негативно дјелују на складне односе и то много више него су они тога и свјесни. Слиједећи наводи странака у овим споровима донекле указују на то од каквог су значаја материјални моменти и како се на њих гледа; „Имала сам односе с другим а на то ме натјерала глад“ (8/46). „Он тражи развод брака само да би се оженио с једном богатом, јер сам ja сиромашна“ (13/46). „Тужени није водио никакве бриге о мени. Васпродао je моје дукате, накит и кућни намјештај и отишао од куће“ (31/46). „Ja сам рада њега оставила пензију иза тгрвог мужа“ (36/47). „Тужила сам га јер немам никаквих средстава за живот“ (69/47). „Гладовала сам“ (132/47). У једном спору тужилац je приликом развода брака осуђен да туженој преда: 1 сандук, 1 виде, 1 граблье, 1 варићак, 1 арар, 50 кт жита и 3 квинтала сијена (132/47). „Или нек ми препише своју земљу и кућу или нек ее разиђе с оном другом“ (148/47). „Почео ми продавати дјечији иметак“ (183/47). „Није доносио довољно за издржавање“ (314/47). „Он je поклонно свој иметак својој кћери из првог брака, а она затим свој својим братићима, и то je узрок несутласицама“, наводи свједок (331/47). „Он je богат a ja сиромашна“ (4/49). „Приликом вјенчања њен отац ми обећао преписати земљу, а пошто ми обећану земљу није преписао, истјерао сам je“ (Лиштица, 188/51). „Напустила сам га, jep нема ништа, а у кући je 10 чељади“ (Невесиње, 41/50). „Напустио ме што ниеам хтјела да му поклоним своју имовину“ (108/52). „Напустила ме, говорећи да не може да живи с мојом малом зарадом“ (164/52). „Као инвалид неспособан сам за рад и дошао сам на њено имање, али je она потајно ово имање поклонила стрицу, што ме јако увриједило“ (8/53). „Сазнала сам да ме узео ради моје земље и стога нисам наставила брачну заједниду“ (162/53). „Преварио ме да je службеник и да има стоку“ (217/53). „Тражйо ми да му препишем иметак“ (317/53). „Док сам имала новаца и дућан, била сам му добра“ (Ливно, 19/52), „Живјели су у страпшој оскудаци, нису имали ни шпарета“, вели свједок (Мостар, 289/50). Прекомјерно уживање алкохолних пића и на овом подручју спада међу чињенице које врше поремећај у брачним односима и доводе до развода брака, и то у већем броју него на подручју Бихаћа, што се вида из ових неколико примјера: „Тужена се почела да опија и да ме физички напада“ (О. с. Ливно, 19/52). „Тужени je алкохоличар, попио би цијелу зараду, a ja сам издржавала породацу“ (25/46). „Пије, закшшьава кући, туче ме, не брине се ни за своје 2 дјеце из првог брака, па су и гола и боса“ (112/49). „Гладовала сам заједно с дјецом због тьеговог опијаша“ (26/49). „Пијаница je, не доноси куЪл ништа“ (Мостар, 197/49). „Од 1936 тужени се пот-