Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О СПОРОВИМА ЗА РАЗВОД БРАКА

187

je небих наяазио код куће кад дођем“ (32/47). „По повратку из заробљеништва хладно. ме дочекала“ (93/47). „Више воли музику него све остало“ (93 47). „Hehe да дође и да ме болеснот лијечи“ (133/47). „Док сам била здрава, била сам му драга“ (275/47). „Он je миран и сталожен, а она нагла, поводљива и подложна утицајима“, вели свједок (291/47). „Забрањујем јој преметачину џепова“ (67/48). „Више мјесеци није говорио са мном, ja сам у туђем свијету и ј един о сам упућена на њега“ (86/48). „Дочекује ме с трачевима, a ja сам зидар па дођем уморан и не могу слушати којешта“ (86/48). „Од како се она запослила, настале су свађе“ (130/48). „Ако тужени мало закасни, не отвара му врата него мора улазити кроз прозор или опавати у канделарији“, веле свједоци у једном спору (173/48). „Ишла je на љетовање без мене“ (17948). „Била сам у болници а он ме није посјетио“ (30/49). „Ja сам сувише осјетљива, а тужени одвише напрасит и експлозиван“ (Мостар, 115/49). „Он шути данима и данима“ (Мостар, 262/49). „Врпшла je чаролије да би успоставила хармонију у браку“ (Мостар, 114/50). „Мене потцјењује а хвали Лзвпоту других“ (Мостар, 125 51). „Свађа je због тога што му помоћу трансфузије нисам дала своје крви“ (Мостар, 832/51). „Ja волим друштво, а тужилац га избјегава, и пошто он није хтио да склони познанство с неком породицом, ja сам сама пошла да то учиним“ (Мостар, 858/51). „Сили ме да идем с њим у кафану и да му тамо пјевам“ (Мостар, 891/51). „Више времена je посвећивао спорту него мени“ (Требиње, 19/49). „Не могу да трпим задах му из уста“ (Гацко, 1/50). „Он je Македонац и новац шаље својој родбини, а за ме се не брине“ (Чапљина, 33/52). „Тражила je да цијело вануредовно вријеме проводим с њом“ (47/52). „Био сам домазет“ (222/52). „Говорила ми како се могла боље удати“ (236/52 и 72/53). „Напустио ме што сам смршала и проружњала се“ (369/53). „Он je ноћу врло често мокрио пода се, па нисам могла с њим спавати у истом кревету“ (О. с. Ливно, 26/48). „Док сам био с н>ом, хватала ме живчана болеет, од како смо се разишли, не хвата ме“ (О. с. Ливно, 29/48). У овим списима се налази неколико случајева који свједоче о томе да су усташе за вријеме рата из сабиралишта за клање и убијање одводили српске дјевојке и с њима закључивали бракове. Тако једна наводи: „Пошла сам за њега из страха као Српкиња 1941 a обећао ми опасити брата, али то није учинио“ (208/47). У другом случају се ,наводи: „Приликом убијања Срба 1941 насилно сам одведена од туженог који je као устаща учествовао у убијању мо je породице и с Чьим склонила брак, након два мјесеца сам га напустила и побјегла, а тада сам имала 17 година“ (10/48). У трећем случају се вели: „Одведена сам с осталим сељанкама од стране усташе у „силос“ и одатле су нас распоређивали, и мене je одвео тужеш!. С њим сам родила и дијете, али сам послије побјегла“ (Чапљина, 7/50). У једном бракоразводном спису помиње се и то да join постони обичај у невесгаьском срезу да невјеста прву ноћ по доласку