Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

188

АНАЛИ ЛРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

y младожењшу кућу треба да спава с дјевером (старим сватом). Наиме, у овом случају кад су мл аду довели у ■ кућу младожење, она je легла у кревет с дјевером. У други кревет je легао младожења. а остали укућани су легли по поду у истој соби. Младожењу je пробудила шкрипа кревета у коме je лежала млада с дјевером. Он je устао и шетао по соби. Да би избјегао срамоту, он се и поред тога вјенчао с њом. Прве брачне ноћи je утврдио да млада није дјевојка. Због тога су настале свађе, па je коначно дошло и до развода брака (Невесигье, 48/50). На концу да се осврнемо још на једну специфичност овог подручја која, према пркушьеним подацима, постоји једино у Западное Херцеговини (у Бекији). То je „лигање“, лијегање или, боље речено, лежање с дјевојкама. Наиме, по овом обичају, који још и данас живи, дјевојке имају право да примају у својим собама или по појатама момке с којима ноћу леже и на тај се начин забављаЈУ- Овај обичај je раширен y мостарском срезу с десне стране Неретве, у срезу Лиштица, Jbyoyi пки и Посушје Према расположивим информацијама овај обичај je специфичност католичког елемента овог краја. Сличних обичаја има и у сусједним срезовима Далмације. Сматра се да je ово становыиштво досељено из Албаније и то из околице Скадра, гдје, такође, владају слични обичаји. Као доказ наводи се и то што се за ово сгановништво употребљава и назив „шкутори“, a која се изводи из ријечи Скадар односно „Скутар“. На постојање овог обичаја указује и пјесма: „Од Мостара до Широког Брита (Бријега), нема цуре с којом нисам лига’ (лијегаоl‘‘. Ово лигање није никаква срамота. Нису ријетки случајеви туче и битке око тога коме he дјевојка отворити врата и примити га на лигање. По овом обичају све je дозвол>ено, само није дозвољено „гришити“, гријепотти, вршење полних односа. Међутим, то се дешава врло често. О томе свједочи и рађање ванбрачне дјеце у овим срезовима, и то више него у другим срезовима овога округа. Према добивеним информацијама у Среском суду у Лиштици, нема села у овом срезу у коме нема по више ванбрачне дјеце. Има дјевојака које имају и по петоро дјеце. Дјеца остају заједно с мајком у кући њених родитеља. Истине се да има цородица које ce одржавају само на ваыбрачним односима. Релативно je мањи број тужби за утврђгшање ванбрачног очинства од самог броја ове дјеце, јер ванбрачне мајке покрећу спор за утврђивање ванбрачног очйнства по правилу само ако ванбрачни отац одлучи да жени другу дјевојку, па се тужбом жели спријечити брак с том другом. Прегледајући паршгчне списе о утврђивању ванбрачног очинства дошао сам до карактеристичне констатације да су изузетни случајеви на овом терену у којима се ту'жешг не жали против пре-