Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

191

О СПОРОВИМА ЗА РАЗВОД БРАКА

имала дражег момка“ (ЛЬубушки, 317/51). „Напустила сам га, jep сам сазнала да мој дражи момак није осуђен й да се могу удати за њега“. (Чапљина, 4/52), „Прије вјенчања у цркви кисам je превео у своју кућу, jep ми дошао њен бивши момак и противно се да je водим из разлога што je имао с њом полые односе као дјевојком“ (45/52), „Нисам пошла у кућу туженог, jep сам имала другог момка кога сам волила. С туженим нисам у риште имала сексуалних односа“ (187/52). „Тужена je по склапању брака пред народним одбором отишла у кућу М. Карла, свог ранијег момка, с намјером да с њим зажључи брак. Остала je с њим два дана и двије ноћи и тиме ми ставила до знаша да не жели са мном живјети“ (247/52). „Нисмо уопште живјели бранним животом, имам од прије момка и xohy за њега да се удам“. (1/53). „Прије на дан заказаног вјенчања ноћила je с другим“ (32/53). „Одбила сам вјенчање у цркви, jep сам одлучила да се удам за свог ранијег момка са којим сам имала и интимне односе“ (98/53). „Нисмо имали уопште полных односа. Предомислила сам се и отишла свом момку“ (215/53). „Након вјенчагна тужена je остала код својих родитеља и није хтјела да наетави брак са мном, jep да воли свог ранијег момка и с њим живи“ (217/53). „Она није хтјела да наетави бракса мном, него je отишла свом ранијем момку и с н>им живи, иако сам имао с ьом полне односе прије вјенчатва. Пристајем да ми се врати“ (341/)53). „Прије црквеног вјенчања она je отишла другом и почела да живи ванбрачно“ (О. с. Ливно. 1/48). „По закључењу брака а прије него je мене довео својој кући он je довео другу и с ььом ванбрачно живио све док их милиција није раставила. Нисам с њим имала ни полних односа, jep ме ни je ни одвео кући.“ На то он одговара: „Узео сам je по наговору родитеља, па сам се покајао и довео другу с којом сам водио љубав“ (38/48). Оно што се не догађа, међу супруэима православие и исламске вјероишовијести a догађа међу католицима јесте и то да се врло часто поставља питање вршења вјерских обреда, што се види и у овим наводима: „Опречавала ме да радим у CKOJ-y“ (149/52). „Нису се слагали, jep je он у Партији, а она je славила вјерске празнике“ (236/52). „Свађа je потекла отуда што je хтјела да крсти дијете, а шила je и у цркву“ (69/53). „Одмах ми почела приговарати што брак нисмо склонили у цркви и што не вршим вјерске обреде, крстила ми je дијете против моје воље“ (267/53). Као што имя мишљења да нема брака без посредовања и благослова цркве, код припадиика католичке цркве постоји увјереше да нема ни развода брака, jep то црквено право не предвиђа. Према информацијама добивеним од судије Среоког суда у Лиштици који je и родом из овог краја, има појединаца, нарочито жена, који се жале суду на своје брачне друтове и на неподношљивост брачног живота. Међутим, на његов савјет да траже развод брака, одговарају му да од тога немају ништа што им се омогућује развод брака пред судом, кад им то црква не признаје и кад им иеће до-