Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СЛОБОДА И ПРАВО ГРАЂАНСТВА

7

На овај начин се, према моме мишљењу, објашњава и постојан>€ двеју манумисија међу живима. Једна од њих, manumissio censu, да je само право грађанства, а друга, manumissio vindicta, само слободу. Уствари, оне су уело мена на доба о коме говоримо, на доба када су претстављале два дела једног коордиыисаног, али не и јединственог акта, Ако се dominus, бслободивши роба per vindicta, зауставио на томе, роб je постајао Слободан, али je његов положај регулисан помоћу tides. Али ако je господар желео да у својим либералним намерама у односу на роба иде и даље, мотао je да користи и другу manumissio, преко ценза, и роб би стицао и право грађанства. Римљани су дакле и у једном врло данном периоду разлиновали libertas и civitas. Joui један доказ за ово може се наћи и у међународном праву. Када се заједница предавала Римљанима, њени грађани су добијали положај или dediti in potestatem или dediti in fidem. Није нимало лако повући разлику између ова два положаја. Могло би се само рећи да док je deditio in potestatem имала за последицу то да град који се предаје престаје да постоји, deditio in fidem оставляла га je у животу. Вероватно je да je у почетку tides била само манифестаций a шжоравања; одатле се лако може закључити да je тада била могућа једино deditio in fidem, jep ce није могло претпоставити да постоји неко друто покоравакье сем побеђених у рату. Али доцније, и то већ у доба крал>ева, in fidem se dedere морало je значили пружаде заилите генсовима града који шше не постоји, дакле заштите људи за које je решено да им се да не положај робова, већ положај клијената. Овде дакле наилазимо на разлику између civitas и libertas, између клијентеле и права грађанства; као и фрапантну сличност између клијентеле по међународном праву и клијентеле по приватном праву. Хипотезе које сам имао част да вам овде изложим указују нам, још једном, на значај' који за правнике имају проблеми у вези са слободом. Схватање слободе се у разним епохама мешало, али слобода je увек спадала у трупу оних битних вредности без којих не бисмо имали снаге да живима нити храбрости да умремо.

Др, Родолфо Даниели

ПОСТАВЉАЊЕ ПРОБЛЕМА ТРЖИШНИХ ЦЕНА У ЕКОНОМСКОЈ ТЕОРИЈИ

За постављашс проблема цена у економској науци као претходно Јлитање јавља се одређивање полазне тачке за анализу цена. На нрви поглед изгледа сасвим логично да ту полазну тачку надбоље пружа сам свет цена и шихово стварно креташе изражено у конкретним облицима. Тако посматране цене претстављају једну чињеницу из праксе која je врло погодна за квантитативну анали-

Овај чланак претставља увод у ауторову докторску дисертацију .Цене производше. Методолошко-теориска разматрања".