Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА ДРУШТВЕНА СВОЈИНА И ПРАВО СВОЈИНЕ

Да би се са правног гледишта осветлио характер друштвене својине, потребно je претходно објаснити извесне односе, појмове и категорије које су се у дискусији код нас по горњем дитању поставили, a који нису били у потпуносди разјашњени. То су појмови. дрисвајаша, својине у економском смислу —■ својине као друштвеног односа и својине као правне категорије. I. Правки аспект капиталистичке својине Полазећи од Маркса, наши су писци правилно повукли разлику између својине као економско-друштвеног односа, као односа производив, као облика материјалног присlвајања економских добара које je постојало и постојаће стално као услов егзистенције друштвене заједнице као такве, и правног изражавања својине, својине као правне институције. Међутим, то разликовање није потпуно јасно изведено, тако да je у дискусији појам „својине у економском смислу“ добио цмисао реализовања вредности објекта присвајања економског добра (1) путем употребе несвојинских правнотехничких инструмената. Ово питагье захтева подробнију анализу, с обзиром на његову важносјт за проблем о коме ћемо расправљати. Екопомска и правка својина. Почећемо са анализом капиталис гичке својине. Са економско-друштвеног гледишта, капиталистичк I сЈвојина претставља такав производни однос у коме капитапистичка класа поседује монопол на средствима за производњу и следствено монопол присвајања туђег неплаћеног рада вишка вредности. Суштина односа производње капиталистичког друштва се управо састоји у томе монополу индивидуалном присвајању произвола друштвеног рада. На тој основи je настала и изградила. се правыа организација капиталистичке својине. Основни институт у тој нравно ј организации je институт права својине. Према правној теорији, право својине je право у принципу неограниченог располагања (укључујући као основну правку характеристику „a'busus“ тј, потрошњу ствари, њено материјално уништење —• трансформирање њене сугпстанције (2) ica стварју од стране овлашћеног лица - носиоца тог права. Овакво „право својине“ преузели су правни системи кациталистичких земаља из римское права зато што je оно у суштини изражавало односр капиталистичког друштва као друштва робних произвођача, зато што je постојање таквог права код индустриског капиталисте био нужан

(1) Др. А. Гаме: О кодификацији имовинског права, „Анали Правног факултета у Београду”, окт,—дец. 1954, стр. 392. (2) Planiol — 'Ripert ; Traité pratique de Droit civil français, t. Ш. Paris, 1926, стр. 220.