Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

предуС|ЛОв развоја процеса капиталистичке производње и репродукције. Али капиталистичка својина не изражана се само у институту „права рвојине“ иако се она у крајњој линији, посматрајући je са дравног гледишта, своди на њега. Постоје и други правый институти у којима се нравно изражавају економски односи кода ce у крилу капиталистичксг друштва стварају. Скуп свих тих правних ин(ститута, узевши их у целини, цретставл>а оно што називамо нравном организацијом или правним режимом капиталистичке својине. Право својине на средствима за производњу у капитализму нретставља ако га посматрамо са његове економске, суштинске стрэпе право на присвајање произвола туђег неплаћеног рада вишка вредности. Али познато je да у развијеном капиталистичком друштву индустриски, активни капиталиста такво право има, под извесним условима, само формално. Индустриски капиталиста, истина, стиче право својине на производима производил и на њиховом реализованом новчаном еквиваленту, али he он бити обавезан, уколико не ради својим сопственим капиталом, да један део вишка вредности преда у руке власнику позајмљеног капитала који je, предујмљујући новац индустриском капиталисти, правно „изгубио“ својину на предујмљеном капиталу, али je економски није изгубио јер му правил поредак обезбеђује право на камату право да присвоји одређени део вишка вредности и право на повраћај главшще. Према томе, право својине индустриског капиталисте на средствима за производњу не изражава у таквом случају адекватно економски однос који му служи као супстратум, иако je право својине индустриоког капиталисте са формалноправног гледишта остало неокрњени; носилац таквог „интегралног“ права својине правно he бити овлашћен да ~убира плодове”, али обавеза да плати интерес на предујмљени капитал бившим правним власницима тог капитала, а сада гьеговим повериоцима, може учинити да његово .право својине остане, са екокомског гледишта „голо право“ (иако није „осакаћено” никакзим стварним правима, те je, са правног гледишта, потпуно, неокрњенс). Овај несклад између „права својине“ у капитализму и економског относа којм б и то право требало да одрази, ова неподударност „правног" и „економског“, права својине на средствима за производњу актикног капиталисте и економског дејства правних односа створених између њега и власника позајмљеног капитала, одавно су запажени и брижљиво анализирани у правној теорији од стране Карла Ренера. Он je ту супротност терминолошки изразио појмрм еког-смске својине (присвајање вишка вредности од стране „пешглсника” средстава за производњу) и правке својине (чији je носилац формални р.ласник средстава за производњу који правно присваја -вишак вредности (3). Међутим, та „економска својина“ je

(3) Karl Renner: Die Rechtsinstitute des Privatrechts, Tübingen, 1929, стр. 104,(jtj ДЗЈ№ (El«iQ94riisches und juristisches Eigentum).