Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

209

диви по сваку цену, производив ради, а не тржишта ради. Досадашња прайса je показала да девизна ограничена у социјалистичкој држави не могу да примењују никакие мере слободне утакмиде око ствараша девизних курсева јер колективи још нису довольно политички и економски развијени да у општем интересу виде и своје содствене интересе. Девизне курсеве су подизала не предузећа корима je била прека потреба у девизама, већ предузвћа која су могла да поднесу тај скок јер им раз лику у цени није покривало тржшпте већ држава, односно цела друштвена заједница. Обнародованием измена и допуна Уредбе о девизном пословању заводи се строжији режим у погледу права која имају дсдааћа лица која су реализовала прилив девиза. Преко тог пооштреног режима према ствараоцима прилива девиза треба да се отклоне недостаци Koje je имао досадаппьи режим расподеле девиза јер су остали услови, дотребни да би се остварила куповина девиза, остали готово исти. Отсад he Савезно извршно веће да одређује износе који he ce нудити од стране Народне банке на девизним обрачунским местимв за потребе привреде jep држава једкно и располаже девизама. Сем тога што осим Народне банке као лретставника државе више нема никог другог да нуди девизе на девизном обрачунском месту, нема друге разлике између досадашње продаје девиза на обрачунском месту и продаје коју предвиђа важећа Уредба. Састанака на девизном обрачунском месту има као и досад две врсте: редовних и посебних. На редовним да станции a купују девизе све привредне организације које имају плаћање у иностранству, а курс се формира на основу понуде и тражше, као и у досадашаој ггракси. На посебним састанцима купују девизе само оне привредне ортанизације за чије се потребе продају девизе, а Савезно извршно веће прописује за које се врсте робе и за која плаћања продају девизе на посебним састанцима. Курсеаи по којима се продају девизе могу бити двојаки. Ако се купли девиза опоразумеју о расдодели девиза које je Народна банка понудила на Дродају, онда кутщи добијају девизе по истом курсу по коме их je купила банка. Ако се пак кутщи не споразумеју око расподеле, онда се курс формира донудом и тражњом. Taj се начин расподеле практично и досад упражгьавао. У основи нема разлике између ранијег и садапыьег начина расподеле девиза. Сада je понуђач само Народна банка уместо привредних организација и Народне банке. Раније су привредне организације које су реализовала прилив девиза морале да понуде купцима на девизном обрачунском месту девизе које су им оставлена на слободно располатање, ако нису имале услова да их саме утроше. Отсад je Народна банка j едини понуђач оних ко личина ко je одобри Савезно извршно sehe, односнр управни орган које оно одреди. С обзиром на паоиван длатни биланс са иностранством и на велике обавезе државе према иностранству у погледу службе спољних зајмова, може се очекивати да he понуда девиза на обрачунским ме-