Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРОБЛЕМ ТРЖИШИИХ ЦЕНА

9

од тог циља. Из конкретног привредног процеса ап страхованием je конструисан теориски упрошћен модел у коме се цена сводила на свој најпростији облик, на квантитативно изражен однос две робе. На тайном моделу je развио теорију цена Е. v. Böhm-Bawerk (5). За ове теорије проблем цена je остао иокључиви проблем размене и као такав анализирао се у једном моделу у коме су снаге размене, понуда и тражвьа деловале као први елементи. Веза са елементима привредног комплекса у области производил и расподеле одређивала се тек накладно њиховим увођењем као оната ко je спречавају чисто деловање ооновног цдноса. Овакав методолошки прилаз проблему цена није дозврлио овим теоријама да испод „спољапгњег чистог појавног кретања” цена сагледају „унутрангња стварна кретања“ привреде као целине. Као основни эадатак економског истраживања може се узети управо одређивзње тих унутрашвьих привредних нретагьа, анализа тог економског „ordre naturel“-a. У том случају први елементи анализе се не моту одредити апстраховашем из односа у сфери размене. Штавише, у овом случају за економоку науку није уоппгге битно одређивање фактора који утичу на апсолутне величине цена. Промене цена код роба настају као резултанга деловальа разних сила и то како оних које делују у сфери производил, тако и оких које су везане за облик расподеле, односе у размени, фазу приврејцног циклуса, јачину и правац државне интервенције, итд. Претходно питање састоји се овде у томе да се изврши избор оних једноставних елемената привредног комплекса из којих ће ce моћи развити цео економски систем. Оно je тесно везано за цшь који je себи поставила оваква економска теорија у свом истраживању и који се састоји у сдређивању закона кретања економског комплекса. Први елементи морају да дају основу за једну теорију привредног развитка друштва, што значи да je теорија по свом метсдолошком карактеру макроекономска и динамичка. Анализира се друшхвена привреда у целини и то како у њеним функционалним, тако и у нлним еволутивним односима. Квантитативни израз тих односа није више везан за појавни облик цена. У границама непрекидног кретања цена тражи се „чврста централна тачка, око које се цене колебају и крећу“ и преко н>е се врши квантификација приврејдног система у целини. У место појавног облика цена, вредност постаје централна катеторија теориског система. Развијање система захтева према томе, претходну анализу квалитативне и квантитативне стране проблема вредности, укратко поставл>аше једне теорије вредности (6).

(5) Е. v. Böhm — Bawerk: Kapital und Kapitalzins, Jena, 1921, Bd. II; Positive Theorie des Kapitales (4 Aufl.), e. 269. (6) За квалитативну и квантитативну страну проблема вредности в. Капитал, кш, 111, с. 272, У литературу je ово Марксово разликовање увео као основу за систематски приказ теорије вредности F. Petry (Das soziale Gehalt der Marxschen Werttheorie, Jena, 1916, c. 15—6). У новије време на исти начин и по угледу на Петриа приказује проблем вредности Р. М, Sweezy: The Theory of Capitalist Development. Principles of Marxian Economy, 1942, (наводи се no издању: London, 1952).