Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

ОСОБЕНОСТИ ПРАВНИЧКЕ НАСТАВЕ НА ЛИЦЕЈУ У ПРВИМ ГОДИНАМА РАДА

Још на Доситејевој Великој школи у Београду (1808 —1813) Koja je својом организацијом и наставном основой јасно ишла за тим да образује ученије људе за учешће у државној управи, правничка знака су заузимала видно место. У мешавини наставног градива предмета ошптег образована са извесним правним и политичким дисциплинама, великошколцима из времена Карађорђеве Србије пружани су појмови и знан>е да би постали добри државни чиновници. Ако je током Првог устанка било више старања око учвршћиваша власти путем чиновничког аларата, не може ое рећи да je то био случај током прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Саевим у схватањима једног нешисменог али врло шособнот аутократе, кнез Милош je дуто управл>ао на основу усмене речи и обичајнот права. Овај тип патријархалног владара међутим одиграо je своју улогу у Србији чим je она учврстила свој положај. Истина, то je био положај једне вазалне државе, али којој je признато право наследног кнежевског досгојанства. После тога диже се отпор утледних и утицајних л»уди окутиьених око програма за заштиту законитости, доброг реда и поретка, који би гарантовали ограничавање кнежеве самовоље. Из велике потребе да се регулишу односи кнеза с једне и олигархије уставобранитеља с друге стране, као и ових према народу, четрдесетих година дрошлог века створена je нова улога школског образованна која je била дуго времена запоставл>ана. I. Као неки одјек онога што je већ постојало у ггракси прве више школе Србије на почетку XIX века, извесни елементи образованна за грађански живот, пауке и правнички појмови унеколико се налазе доцније у гимназиској настави, пре него што се најозбшвније приступило заснивању „Правословног“ факултета на Лицеју у Крагујовцу 1840. Тако су на „Великој школи“, како ce онда гимназија y Крагујевцу звала, поред осталих предмета којих je укупно 1834 год. било десет, застушьена и два следећа; „(1) Наравсученије, обшча поњатија о праву и о неким гражданским законима до наособ“ и (2) „Државоученије, штатистика, Европа и Азија вообшче“ (1).

(1) о стогодишнэици Прве мушке гимназије у Београду, Београд, 1939, с. 36.