Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

214

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Обшча поњатија о праву“ у вези са гштањима неких „гражданских закона по наособ“, као и „државоученије“ било je материјз правничке струке која се у своје време савлађивала на Доситејевој Великој школи. Наведена два правничка предмета губе се из наставног плана гтшназије који су израдили професори Лидеја и гимназије, а попечитель Стефан Стефановић- Тонка одобрава га 26 септембра 1838. Taj план je био са малим изменами у важности све до доношена првог закона о школама Србије 1844 (2). Пошто je 1838 основан Лицеј са филозофсзшы факултетом најпре, ни je се пропустило а да се у његову наставну основу не ставе неют предмети који ће доцније постати предмети „Правословног'‘ факултета. Међу шима je у нашем Лицеју застушьена статистика као засебан предмет, који се дотле излагао као део историје и политичке географије. - Првим наставним планом Лицеја за филозофско одељење предвиђено je да се предају филозофске и математичке науке с гграктичним „земљемеријем-инџинирскии художеством.” Ту су спадали ови предмети: „1. Све части филозофије редом и постелено, 2. Всемирна историја од почетна обширно, 3. Математика чиста. 4. Природно право, 5. Штатистика Европе,. 6. Художество начертанија, 7 Немачки језик, у већој обширности и почетак француског језика, 8. Толкование Еванхелија“ (3). Као што се види, поред статистике Европе узета je у обзир на филозофском одељењу и чисто правничка дисциплина природно право. На првим корацима стварања Лице ja такав je наставни план предложен Кнезу 18 септембра 1838. Са оснивањем Правног факултета 1840 стручка настава добила je свој наставни план и програм на Лицвју од почетна школске 1840/41 године, када je започео предавала природног права Јован Ст. Поповић, први професор, правник по струци. Стада, главна обележја правничке наставе на Лицеју огледала су се у следећем: (1) што je она била уређена сасвим по угледу на угарске нральевске академије, и (2) што je та настава увек имала у виду практичнооспособљавање кандидата за вршење чиновничких дужности у државнпј организацией. Овај утилитаристички момент био je одлучујући у развитку правничке наставе код нас. Школе суседне Угарске биле су засяиване и уређене у духу нетто измегьених просветилачких погледа под утицајем националног предюрода на почетку ХГХ века, То je кодификовано у школском уставу Ratio educationis од 1806 која je уствари нова редакција оне бечке из 1776 створене за време владавине Марије Терезије. У тој школској органској уредби Угарске, која je рађена дуто времена, тип више стручног завршног карактера, алм не ушшерзитетског ранга, цретставльа академија. Она je и медијална школа

(2) Исто, е. 47.

(3) Државна архива у Београду, одел,. Минист. просвете, ПНо 395/1838.