Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

234

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

свеска обухватиће податке за око 5000 радова. Свака свеска he имати два дела. Први део he бити уређен до азбучном реду аутора а радови сваког аутора биће сврстани хронолошким редом и нумерисани од броја један на даље. Други део свеске биће стварни регистар уређн по азбучном роду одредница на латинском језику а у оквиру сваке одреднице биће назначено само име аутора који je о томе писао и број којим je означено у првом делу свесже његово дело које се на ту одредницу односи. Тако he читалац моћи да се служи стварним регистром само уз помоћ регистра по ауторима из првог дела свеске. Досад je објављено укупко шест свезака у четири књиге и то из прве сврије пет свезака у три книге и из друге серије једна свеска. Прва књига прве серије, која je објављена 1949 године, обухвата на 446 страница юко 5000 радова објављеник од 1800 до 1948 у 18 најважнијих француских и италијанских часописа, једном холандском часопису и у Dictionnaire des antiquités (Daremberg-Saglio) и Dizionario epigrafica (изд. Rugiero). Друга и трећа свеска прве серије објављене су у једној кшизи 1951 која на 942 странице обухватд око 10.000 чланака објављених у 73 часописа и енциклопедија немачкога језика. Четврта и ■ пета свеска прве серије су такође објављене у једној кзьизи 1953 која на 948 страница обухвата око 10.000 радова објављених у 118 часописа разних евроцских и америчких земаља. При избору периодика и чланака аутори су узели најшире мерило обухватили су сваки часопис и зборник и сваки чланак у њима који ма у којој мери и ма са које стране (филолошке, археолошке, епитрафске. папиролошке и др.) додирује римско право. Друга књига друге серије објављена 1950 на 445 страница, посвећена je докторским тезама на основу којих су Од 1800 до 1948 стечени степени доктора на француским универзитетима. Нису објављене тезе које су уз сагласност факултета, почев од 1942, подношено дактилографисане. Као што се већ из објављених свезака види, Collectif ЫЫгодтаphica he претставгьати неопходни приручник сваког романисте. Њену вредност огромно повећава чињеница што су аутори, обилазећи библиотеке, лично извадили сваки податак који je у библиографији наведен и лично контролисали штампање текста. За жальеше je што библиографија неће обухватили радоне објављене и на другим, нарочито словенским језицима. Надамо се да he аутори ове библиографије жоји су у досаданпьем раду показали толико упорности, брижљггвости и скалажљивости, наћи могућности да и овај недостатак отклоне.

Драг. Стојчевић

Eric Voegclin: THE NEW SCIENCE OF POLITICS. An Introductory Essay. Chicago, University of Chicago Press, 1952, XIII, 193 pp. Ерих Фегелин, ранији доцент Правног факултета у Бечу а сада професор уставног права на Универзитету у Лујзијани (САД), одржао je 1951 на Чикашком универзитету шест предавагьа о претставншптву која чине основу горе наведене кшиге. У уводу, писац себи ставља у задатак да у својим излагашима о претставништву које je по гьему централки проблем политичке теорије, пређе уобичајене границе разматрагьа претставничких установи и уђе у испитивање саме природе претставништва као облика којим политично друштво стиче егзистенцију. Пре те артикулације