Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

244

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цуској и Немачкој Оавезној Републици. Оцртавајући главна обележја децентрализације у Немачкој и удоређујући je ca системой управе у Француској, писад долази до заюьучка да постоје многе сличности у о ствареној децентрализации управе ових земаља и у проблемима који се у вези с тим појављују, иако једна има федеративно а друга унитарно уређење. У Немачкој децентрализација се може изводити или у оквиру надлежности савеза (Bund) или у оквиру надлежности земаља (Länder). Притом се може десити да се испољи тежња за децентрализацијом савезне управе уз истовремено централизование управе у појединим јединицама и обратно. Децентрализација се појављује у два најважнија вида као територијална (у адшшистративнотериторијалним јединицама) и реална (у погледу појединих јавних служби). Територијална децентрализадија или самоуправа носи печат традиције и у садаттттье време постелено губи знача). Организации самоуправних тела je прилагођена задацима рукпвођења дословима локалног значаја. Обим самоуправних послова није исти у свим земљама (Länder) и стварни знача) истих зависи од материјално-финансиских могућности локалне заједнице. Реална децентралкзација се све више развија и постаје значајнијом јер обухвата низ важних јавних служби. У јавном праву се разликују три главна облика децентр а лиз ованих организама; корпорације. установе и фондације које делују сходно основним прописима Устава и својим статутима пошто нема посебног законодавства у ово) области. Карактеристична je тежња да се управл>ање, новим јавним службама оствари подједнаким учешћем државе, земаља и ошптина. Највећи яедостатак јесте могућност да се непрестано води борба разних политичких партија око утицаја у децентрализовано) управи. У рубрици „Страна уставна хроника“ Stanley Hoffmann: L’anticommunisme dans le droit public des Etats-Unis. Аутор ове обимне студије (90 страна) подробно претреса проблем антикомунистичког закондавства у САД. У првом делу студије размотрен je систем контроле лојалности федералних службеника. федерално антикомунистичко законодавство и његова примена, ускраћивање пасоша ~субверзивним“ лицима и рад анкетних комисија Конгреса. Друти. далеко ман>и део расправе посвећен je приказу мера и прописа федералних јединица и локалних заједница на истом подручју. Студија ггретставља одличну правну анализу тако да се у том погледу добија потлуна слика о садржини готово свих законодавних аката у ово) области као и о механизму преко кога се прописи остварују. Међугим, недостаје одговарајуће социолошко-политичко осветљавање расдрављаног проблема: писац je само ту и тамо указивао на историске чшьенице и на политичку ситуацију у САД и у свету у току последних десет година које се означавају као период хладног рата. На та) начин пружена je само општа подлога у позитивноправном чињеничком материјалу (суђење супрузима Розенберг, случај Опенхајмер, рад Макартијевог истражног одбора и сл.). У вези с тим писац ни)ё довољно обрадио једно од основных питања које je иначе сам поставио колико се то законодавство испољава као инструмент органичеььа демократских слобода грађана? Штавише, он уопште није заузео одређен став у том погледу нити je указао на најнегативнију последицу: на могућност да се легалним средствима и често веома брутално спречава дрогресивна мисао и активност под изговором „борбе против комунизма“. С друге стране, аутор подвлачи да се комунизам у САД не посматра као одређена политичка филозофија него као појава која утрожава националну безбедност читаве звмље. Довољно убедљива потврда те чињенице јесте дата анализа установа и прописа усмерених на то да се онемогући комунистичка