Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

253

РАД КАТЕДРЕ ЗА ИСТОРИЈУ ДРЖАВЕ И ПРАВА У ШКОЛCKOJ 1955/56 ГОДИНИ. Катедра за историју државе и права je у току 1955/56 иле. године утлавном разматрала начелна и решавала конкретна питагьа из области наставе и научне обраде правне историке. На почетку школске године катедра je посветила посебну пажзьу припреми свога учешћа на Интерфакултетској конферендији наставника правне историје. Ова конференцией одржана je у Загребу 5 и 6 новембра 1955. Чланови катедре активно су учествовали у претресању проблема и доношешу заюьучака о актуелним наставнкм и научним питањима правно-историских предмета. Том дриликом нарочито су размотрени проблеми: места и значаја историског дела правних студија за правилну, научну изградњу правничких кадрова; односа наставе ошпте и кационалне државно-правяе ксторије; методолошке стране предавања семинара и вежби, интегралне обраде историје југословенских народа; изградња младих правно-историских кадрова и облика сарадње празних историчара. Ради унапређења међукатедарских научних веза прихваћена je сарадња на издавању „Правно-повјесне библиотеке“ Института за хисторију државе и права Правног факултета у Загребу. Највећи део свог рада катедра je посветила питагьима спровођења и унадређеша наставе. Постигло се да се равномерно излагала предмета ове катедре складније повеже са системой вежби и активношћу студената у семинарима. На вежбама су наизменично читани и обрађивани извори и обављене консултације. Током протекле школске године одржана je укупно 21 вежба, Општи семинар за историју државе и права одржао je 9 састакака. На гьима су реферисали; проф. др. A. Bajc (о неким специфичностима у историском развоју права), доцент ЛР. Р- Гузина (о положају Србије под тн>ском владавином), дипл. правник Д. Јовичић (о социјалном саставу Светоандрејске скупштине), студент В. Симонов (о правним прописима о управљању селом у Србији у другој долоэини XIX века), студент 3. Сабо (о постанку Аустриског грађанског законика), М. Јовановић, секретар Савезног врховног суда (о пороги у Душановом законику), студенти Ж. Станојловић и О. Станојевић (о елемешч-ша феудалних односа у позној Вимској империји), асистент Ј. Цве,јић (о закупу у дубровачком праву XIII века), асистент Љ. Кандић (о скупштинама под Турцима у Београдском пашаЈЈуку од 1791—1801). Поред студената, у раду општег семинара учествовали су редовно к чланови катедре, као и известен број сарадника Историског инста.тута САН и други истортгчари. Тим поводом треба напоменути да je унапређење рада општег семинара поред других важних чинилаца, указало на потребу предузимања придремних мера за организовање Института за правку историју на овом факултету. На то je указала и делатност општег семинара који je почео да превазилази своје школоко-стручне границе и да прераста у јединицу за организовање научног рада. Катедра je између осталог разматрала и предузимала мере за решавање неких кадровских гхитања, за помоћ на даљој научној изградњи асистената као и питање уцбеника. Тим поводом истакнута je потреба за асистентима за римско право и општу историју државе и права као и проблем стипендиста за последипломоко усавршавање на предметима ове катедре. Посебно je вођено рачуна да се одржавају или побољшавају услови за усавршавање асистената, специјално у погледу њиховог рада на изради докторских теза. М. М.