Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

252

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

При разматрагьу улоге правног факултета пошло се од питан>а да ли je правый факултет једна утлавном правничка школа или je то факултет друштвених наука. Сви учесници у дискусији са аргументима су подржали другу концегшију да je правый факултет факултет друштвених наука. На основу тога истакнуто je да je задатак ове конференције да укаже и на начин на који ће се тај став најбоље моћи да оствари путем наставног плана, које предмете да обухвати одшти курс из предмета који улазе или би требало да уђу у оквир катедре, делећи предмете у две трупе, теориске и позитивноправне. У вези са овим развила се плодна дискусија о предметима, њиховој садржини и обиму и о њиховом распореду по годинама. Истовремено разматрани су проблеми опционих и факултативних предмета семинара, стручних трупа студената, института и доктората. Садржајна и конструктивна дискусија указала je да -су проблеми правилно уочеяи и истакнути и, што je још битније, показала je да постоји сродност у третиратьу основних питања на факултетима и омогућила доношење заједжичких закључака. Између бројних закључака ове прве интеркатедарске конфереиције треба нарочито истаћи: 1. Полазна тачка у решавању проблема наставе и уошпте рада на правним факултетима треба да се огледа у принципу да су то факултети друштвених и правних наука. Потребно je да студенты стекну на факултету довољно знања из политичких и друштвених наука да би постали политички и теориски образовани марксиста, да солидно упознају правый поредак и позитивно законодавство Југославије, како би по завршеним студијама могли да обављају стручно правые и друге политичко-управне послове у свим државким и друштвеним службама. 2. Да се на правним факултетима образују катедре политичких наука и међународних односа као израз нове садржине наставник дланова и новог правда у образовању кадрова ка правним факултетима. 3. Наставни планови да буду израз нових потреба друштва. Зато je потребно увести нове предмете који би били израз нових друштвених односа као и новог правда образованна. При томе се треба држати принципа да се укупан обим наставе не може повећати у толикој мери да то онемогући студентима да савладају цео наставки план за предвиђено време. Констатовано je да на правним факултетима настава у целини шгје преобилша, изузев неких предмета, и да зато сужавање треба постићи ревизијом програма а не одбадивањем неопходно потребшгх нових предмета. 4. Усвојен je иввештај трупа о програмима и плановима појединих предмета уколико су у сютаду са заюьучцима, уз напомену да програми треба да буду саставл>ени тако да у суштини претставл»ају програм студија а истовремено да изразе и садржину предаваша, удбешгка, као и обавезе судената за испит. 5. На следећој интерфакултетској конференцией поново размотрити потребу постојаша опционих и факултативних предмета у оквиру одштег курса, с обзиром на нове законе о универзитетима и увођење специјалних курсева после завршетка студија,. 6. Увођењем наставе ради ст!щан>а стелена доктора правних, економских и друштвено-политичких наука, као и других облика наставе за усавршавање указује се потреба повећаша наставног кадра, научних и стручних сарадаика, што би омогућило интензгшнији научно-истраживачки рад на факултетима, као и повезивање теорије и праксе. У том цшьу предложено je да се на свим правшш факултета оснују института: за политичке науке, за радно право и социјалну политику, за управу и за међународно јавно право, И: Б. М. Д.