Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XV Јул - Септембар Број 3

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВЫЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ШВЕДСКИ ГРАЂАНСКИ И КРИВИЧНИ ПОСТУПАК

1. Увод. Само пар година послије талијанског грађанског судског поступка донијела je дне 18 јула 1942 и Краљевина Шведска свој нови процесни кодекс, који обухваћа не само поступак у грађанским парницама, него и кривични поступак (1), али без поступка у извршним стварима који je уређен посебним законом из 18V7. Исто су тако мандатни поступак и поступак опомињања као и поступак у брачним и породичним стварима садржани у посебним закС'Нгсма (2). Нас je тај нови шведски пс ступни®: эаинтересирао нарочито за то, jep je то један од најновијих и напреднијих поступника донесен након дутих припрема имајући у виду резултате најновијег процесног законодавства. Осим тога надали смо се да ћемо у њему наћи начин како се могу најекономичније ријешити питања која су од заједничке важности за парнични и кривични поступак. Међутим кад смо нетто потагье размотрили споменути закон, дошли смо до спознаје да су више хисторијски разлози утјецали на то да се оба поступка сједине у један кодекс, него ли разлози легислативне технике и процесне економике. Такав je систем постојао у старом шведском процесном кодексу из 1734 па je задржан и за нови поступник, који je у службеној збирцм шведског законодавства надомјестио тај стари закон. Иначе тај нови поступник, који je ступио на снагу тек 1 јануара 1948, у својих 59 глава садржи 763 доста опсежних параграфа на 212 страница велике осмине, па по свои садржају пружа довољно материјала за два посебна поступника. Има додуше доста поглавља, која садрже заједничке прописе за грађанеки и кривични поступак, али има и понављања потпуно једнаких прописа, који се један пут односе на грађански поступак, а други пут на кривични (напр. глава 16 и 29 о гласању и вијећању, глава

* Овај рад представља само одломак из једне веће још необјављене радн>е о грађанском поступку у СССР, Италији, Шведској и Чехословачкој уз кратак осврт на развој процесног законодавства у земљама Средње и Сјеверне Европе кроз последних сто година.

(1) У овом чланку приказујемо у главном само прописе о грађанском поступку. Од прописа кривичног поступка споменут ћемо само два најинтересантнија, и то, прво, да се оштећеник не смије у кривичном поступку преслушати као свједок ни у случају кад он није подигао ни оптужницу ни одштетни захтјев (гл. 36, § 1), и друго, да he кривични суд моћи да одлучи о одштетном захтјеву и у случаЈу кад ослободи окривљеног јер нема кривичног дела (гл. 22, § 7).