Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

258

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

17 и 30 о пресудама и рјешењима, глава 50 и 51 о призиву у грађанским и кривичним стварима итд.). Два су разлога што су се у овом закону могли много лакше, него напр. код нас, поставит у многим поглављима јединствени прописи за грађански и кривични поступай: 1) једноликост судског уређеша и 2) једнолИкост грађанског поступка. Шзедска има само једну врсту првостепених судова, док их ми имамо пет врста. У споменутом je шведском поступнику предвиђена само једна врста грађанског поступка. Ту нема никаквих посебних парничних ни ванпарничних поступака као напр. код нас. За то je било много лакше повући паралелу између. тог јединственог грађанског и кривичног поступка, него што би било код нас крај толике разноврсности у организацији судова и у начину поступала. Нови шведски грађански судски поступник претставља у главном и по уређењу судства, нарочито врховне судске инстанције, и по свом систему доказа германски тип поступка, па je по том много сроднији нашим поступцима од талијанског CPC. Он je сродан нашим поступцима и по томе што je многе детаљне прописе преузео из аустријског законодавства као и наши поступци и наша судска прайса. Ипак постоје многе битые разлике између н.ега и наших процесних система не само у погледу уређења судства, него нарочито у систему правних лијекова. Ми ћемо приказати најзначајније разлике. 2. Најважније разлике с обзиром на уређење и функционирање судова. Што се тиче уређења првостепеног судства, Шведска има додуше два типа првостепених судова, који се разликују по свом уређењу, али им je стварна надлежност потпуно једнака. Једно су колегијални градски судови у 48 већих градова, а друго су инокосни окружни судови за мање градове и сеоске опћине. У ствари ти окружни судови нису баш инокосни, већ суде у вијећима, која ce састоје од предсједника постављеног од краља и 7 —9 поротника које бира народ. За наше старије правнике такво уређење не представлю неку нарочиту новост, јер смо и ми у старој Аустрији до 1898, а у Хрватској до 1932 имали два типа првостепених сидова који су се разлиновали по свом уређешу, али су били изједначени у погледу стварне надлежности. То су били колегијални земал>ски односно окружни судови у Аустрпји, а. судбени столови у Мађарској и Хрватској у већим градским центрима, те инокосни котарски судови за мања котарска мјеста и сеоске опћине. Међутим новост je, за наше појмове, да суци-поротници у шведским окружним судовима нису пзједначени са стручним предсједником вијећа. Само ако сва три, кад се поротно вијеће састоји од тројице, или најмање седал поротника, кад се поротно вијеће састоји од 7 —9 лица, гласа за друкчију солуцију него предсједник, они могу да надгласају предсједника. У вијећима гдје учествују поротници предсједник гласа испред поротника, а у вијећима састављеним од судаца по звању његов глас одлучује кад ce гласови располове (гл. 16 § 3). Као што није точно од-