Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

■ређен број поротника, може их найме бити у вијећу 7 —9, тако није у градским и вишим судовима точно одређени број стручних судаца у вијећима. У вијећима градских судова могу бити 3 —4 суца кад суде у грађанским предметима, а у кривичним предметима код казне од 2 године на више саставльена су и вијећа градских судова једнако као и вијећа окружних судова, од једног стручног суца као предсједникЗ и 7 —9 поротника. За неке мање грађанске и кривичне ствари могу постојати и мања вијећа која се састоје код окружних судова од предсједника и три поротника, дапаче о кривичним дјелима за која je предвиђена само новчана казна као и о неким споредним питањима одлучује и судац појединац (гл. 1 § 5 i И). У грађанским парницама он проводи и припремни поступай као и главну расправу ако се држи одмах на припремном рочишту. У апелационим судовима (Hoigerichte) вијећа се састоје од 3—5 судаца, (гл. 2, § 4), а врховни суд мора ријешити ствар у пленуму кад треба одступити од раније судске праксе. При том се узима у обзир само посљедња одлука врховног суда о дотичном правном питању (гл. 3, § 4). За разлику од нашег система, вијећање и гласање у Шведској не мора бити тајно (3). Код тога могу да буду присуши не само друти чланови дотичног суда већ према приликама и трећа лица (гл. 5, § 5). Поступай се води тајно не само кад то траже интереси морала и јавне сигурности него и кад се саслушавају лица испод 15 година, умоболни и слабоумии (гл. 5, § 1). А кад се расправа водила тајно и пресуда се проглашује уз искључење јавности (гл. 5, § 5). Интересантно je да на рочиштима није неопходно потребан записничар, већ записник може да води и предсједник вијећа (гл. 6, § 2). Врло су многобројни разлози за изузеће судаца (47 редака текста раздије.љено на 9 точака). Судац je додуше дужан саопћити странкама разлог за изузеће, али није дужан да се сам изузме. Шта више, он може да врши неодложне радње не само пошто je већ затражено његово изузеће, него и пошто je већ суд том захтјеву удовољио (гл. 4 §§ 13 и 15). Будући да има само једна врста првостепених судова (бар што се тиче ньихове стварне надлежности) нису потребни никакви прописи о тој надлежности (4). Само кад се ради о кривичној или матери) алној одговорности судаца због повреде службене дужности поступак се против судаца првостепених судова води код апелационих судова, а против судаца апелационих судова код Врховног суда (гл.

(2) Види предговор ньемачком пријеводу шведског поступника од Др. ЗУР. Герхарда Симеона, Берлин, 1953, стр. 20.

(3) У швицарском Савезном суду вијећање и гласаше мора бити јавно, иначе je то разлог за ништавост и за ревизију поступка (чл. 181, 192, ст. 1, бр. 2, Закона о грађанском поступку пред С’авезним судом од 22 новембра 1850).

(4) Међутим да по специјалним законима постоје и неке посебне врете судова, нарочито обавезни избрани судови, види се по гл. 10, § 17, бр. 1, који говори о забрани пророгације. Иначе о саставу, надлежности и -функционирању избранюс судова нема, у поступнику никаквих прописа

259

ШВЕДСКИ ГРАЂАНСКИ И КРИВИЧНИ ПОСТУ ПАК