Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

262

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

диспозитивним правима суд не смије ићи ни преко страначких навода (§ 3). Поравнање странака добива значај судског поравнања само ако га суд одобри, а то суд чини само по приједлогу странака,. и то у облику пресуде као и по француском праву (§ 6). Суд може одложити доношење пресуде највише до 14 дана послије закључења главне расправе. По правилу се пресуда и усмено проглашујеодмах на рочишту на коме je донесена или на ком наредном рочишту, али je допуштено објављивање и на тај начин, да се пресуда изложи странкама на увид у судској канцеларији. Нисам нашао пропис да би се пресуде, осим контумационих (гл. 33, § 4), морале странкама достављати. Свакако рокови за правке лијекове не теку од достављања пресуде него од објављиваша. Све пресуде које суд донесе у једној години увезује се у посебну свеску пресуда. Пресуду доносе само суци и поротници који су присуствовали провођењу расправе. Ипак само суци потписују пресуду, а поротници je не потписују (гл.. 17, § 10). Из оправданих разлога суд може и неправомоћну пресуду прогласити извршном. Ти разлози нису овдјв' поближе означени као у њемачком, мађарском, талијанском, руском и неким другим поступницима. Исто се тако може прогласити извршним и прије правомоћности рјешење којим ce неком налаже едиција неправа или предмета увиђаја. Одмах су извршна и рјешења против којих нема самосталне жалбе, затим одлука којом ce наређују или укидају привремене мјере осигурања, којима ce одбију споредна мјешања, не припушта неки пуномоћник и укида сиромашко право (гл. 17, § 14), 7. Парнични трошкови. Прописи о парничним трошковима. доста су сродни с нашим правилима. Ипак шведски поступак стоји ближе теорији кривње јер допушта пребијање трошкова и онда кад побјеђена странка није знала ни могла знати за околности због којих he изгубити парницу (гл. 18, § 3). Разлика према нашим правилима стоји још и у томе што се странци може досудити и награду за труд (гл. 18; § 8). 8. Рокови и рочиште односно разлози за њихово продужење за повраћај (гл. 32 и 58), Странкама и другим учесницима треба оставити примјерен рок за долазак пред суд или за извршење некепроцесне радње (гл. 32, § 1). Ако странкама није био остављен примјерени рок или ако постоји оправдан разлог за продужење рока треба да им суд рок продужи односно рочиште одгоди (§ 3). Странка треба да одмах затражи продужење рока односно одгоду рочишта, чим сазна да ће бити спријечена да на вријеме изврши наложену јој процесну радгьу (§ 4). Али, ма да није тражила продужеше рока односно одгоду рочишта, не he je стићи посљедице пропуштања Ј ако се може узети да je била спријечена оправданим разлозима да обави прописану радњу (§ 6). Као разлози због .којих се може продужити рок одгодити рочиште или дозволити повраћај у пријашње стање, јесу прекид јавног саобраћаја, болеет и друге непредвидљивв'