Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

курса осям тога треба да најприје редовно вијеће Врховног судя од чри члана (тар. мала ревизија) ријеши да ли je ревизија уопће допуштена, jep се ревизија и ревизијски рекурс подвргавају мериторном- испитивању само ако споменуто вијеће одобри (дозволи) ревизију односно ревизијски рекурс. A ти ce гтравни лијекови дозвољавају само; 1) кад je од нарочите важности за једноликост правосуђа да Врховни суд ријеши дотично правно питање или кад странка докаже да рјешење о коме се ради има за њу нарочите важности и ван дотичног поступка и 2) кад има повода да се измјени резултат до којега je дошао апелациони суд или кад иначе с обзиром на околности поступка (?) има разлога да се донесе одлука о правном лијеку (гл. 54, § 10). О томе да ли се с обзиром на споменуте околности има дозволили ревизија или не, одлучује виjehe Врховног суда тек по примитку ревизијског писмена и евентуалног одговора на ревизију у којима треба да странке претресу ито питање. Ако споменуто вијеће прогласи ревизију недопуштеном против тога нема правног лијека и пресуда односно рјешење постају правомоћно (гл. 54, § 10). Надалье треба споменути, да je призив допухптен само код вриједности преко 500 круна, a ревизија преко 1500 круна, да подносилац ревизије мора положити заједно с подношењем ревизије или ревизијског рекурса пристојбу од 150 круна и кауцију за противникове трошкове од 150 круна. Од тога се улагач може ослободити само на основу свједоџбе сиромаштва издате од надлежног органа. Пристојба се враћа ако странка бар дјеломично успије с ревизијом (гл. 54, §§ 17 —19). Као у њемачком, маџарском и талијанском поступку постоји и установа прикључења противника уложеном призиву, али то прикључење није допуштено као по споменутим поступцима све до коначне одлуке о призиву, већ само у року од недеље дана по протеку рока за образложење лризива. Оно наравно отпада ока.се призив одбаци или повуче (гл, 50, § 2). За ревизију не постоји аналоган пропис. О призиву и ревизији рјешава апелациони односно касациони суд по правилу на основу усмене расправе. Ипак се оба правна лијека понекада могу ријешити и без усмене расправе тако нарочито, кад противник признаје призивни односно ревизијски захтјев или кад се ради само о примјени правних прописа. Без расправе се рјешава ревизија и онда кац je Врховни суд рјешава о пленуму (код одступања од постојеће судске праксе). Рекурс односно жалба рјешава се редовнс* на основу једн:сграног поднеска жалитеља. Ипак се нападнуто рјешење не може преинанити на штету противника, ако му суд прије тога не пружи прилику да се и он изјасни о жалби (гл. 52, § 7). Призивни и ревизијски суд укидају нападнуту пресуду и по службеној дужности прренствено у нападнутом дијелу, а према околностима и у ненападнутом

270

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА