Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ШВЕДСКИ ГРАЂАНСКИ И КРИВИЧНИ ПОСТУПАЙ

269

рјешење одмах самосталном жалбом или тек накнадно заједно са жалбом против коначне одлуке (7). Код ревизије и ревизијског ре-

(7) Што се тиче допустивости засебне. и повезане односно придржане жалбе по шведском поступнику, треба да наведемо join неколико прописа. По правилу се коначна рјешеша могу побијати само жалбом. Али ако се коначно рјешење (којим се одбацује тужба у погледу неких тужбених захтјева) донесе у вези с пресудом о преосталим тужбеним захтјевима, такво се рјешење може побијати само призивом (гл, 49, § 2, ст. 1). Није допуштена жалба против рјешења којим je првостепени суд уважио приједлог да се изузме судац или je одбио приједлог да се изузме по ј едини поротник, односно којим je дозволио сиромашко право (гл. 49, § 7). Напротив, ако првостепени суд одбије приједлог за изузеће суда дли 'одбије приговоре који спрјечавају парницу, странка треба да одмах уложи замјерку, ако je рјешење донесено на усменој расправи. Иначе треба уложити замјерку у року од недјеље дана по достави рјешења. Суд ће поводом замјерке одлучити, да ли ће странка морати да побија споменута рјешења самосталном жалбом или тек у правном лијеку против коначне одлуке (гл. 49, § 31). Одлука о томе, да ли je допуштена самостална или спојена жалба не може се побијати (гл. 49, § 10). Иначе je самостална жалба допуштена против рјешеша: 1) којим суд одбија учешће неког пуномоћника, помоћника, бранитеља или споредног умјешача; 2) којима налаже странци или трећим лицима подношење исправа или предмета увиђаја; 3) којима се против неког изриче запријећена принудна мјера, нека процесна казна или се налаже лицима ко ja не учествују у поступку ни као странке ни као умјешачи да накнаде проузроковане трошкове; 4) којима се наређује да се плате или предујме трошкови свј едока, вјештака, заступника бранительа или других лица која нису ни странке ни умјешачи; 5) против рјешења о привременим наредбама и 6) против рјешења којим се одбија или одузима сиромашко право, ускраћују исплате или предујмови трошкова странци која ужива то право, ускраћује одређиваше адвоката, односно ако joj се одреди други адвокат, а не онај кога je странка предложила. Кад се улаже жалба по точки 1, 2 и 6, тј. кад жалбу улажу таме странке или умјешачи треба да најприје уложе замјерку ,како смо то горе описали (гл. 49, § 4). Напротив кад je улажу остали интересенти (свједоци, вјештаци, заступници и пуномоћници или трећа лица којима се налаже подношеше исправа или предмета увиђаја итд.) они не треба да уложе најприје замјерку. Исто тако не треба улагати замјерку кад су споменута рјешења спојена с коначном одлуком (гл. 49, § 5). Иначе се жалба против рјешења првостепених судова подноси само с правним лијеком против коначне одлуке (гл, 49, § 8, ст. 1). Али ако против рјешења којим суд пријети неком принудном казной или неким другим правним посљедицама није допуштена посебна жалба с таквом жалбом не треба чекати до коначне одлуке већ се она може спојити с првом самосталном жалбом против неког наредног рјешења, против коjera je допуштена самостална жалба (гл, 49, § 8, ст. 3). На j зад и странка ко ja ни je уложила призив или жалбу може затражити од призивног односно жалбеног суда да ггреиспита и таква рјешења против којих није дозвољена самостална жалба, да би тиме спријечила преиначење нападнуте -одлуке које предлаже противник (гл. 49, § 8, ст. 2). Кад и не би поступник изричито прописивао да je допуштена жалба против рјешења првостепеног суда којима овај одбацује призив, жалбу, пријаву призива, замјерку -или повраћај у пријашње стање као недопуштене или прекасно поднесене то би произлазило из правила по коме je против коначних рјешеша првостепених судова увијек дозвољена жалба (гл. 49, § 2 и 9). Ипак та жалба има у шведском поступнику посебно име. Зове се „klagan“ за разлику од жалби што смо их досад спомшьали, ко je се зову „besvar“. „Klagan“ je, како видимо, жалба против коначне одлуке и за то joj не треба претходити замјерка (missnöje). Кад je првостепени суд поводом замјерке против рјешења којим ce одбија изузеће судаца или приговори који спријечавају парницу одредио да странка уложи посебну жалбу, поступак миру je до одлуке о жалб yf. Ипак суд може и у том случају наредити да се продужи припремни поступак, ако сматра то потребним. Напротив кад странка уложи замјерку поводом осталих рјешења ко ja се могу побијати самосталном жалбом суд може наредити мировање поступка само ако има зато нарочитих разлога. Иначе у свим осталим случајевима улагањем жалбе не смије се спрјечавати редовни ток поступка (гл, 49, § 11). Како видимо ни самостална жалба нема по самом закону одгодну снагу. Суд joj може одузети такву снагу тиме да допусти странкама само жалбу спојену с правним лијеком против коначне одлуке. Иначе мировање (у ствари одлагање) поступка због подношења самосталне жалбе може наредити суд само кад то траже посебни разлози. У колико су иначе извршива рјешења ко j има се наређује нека материјалноправна чинидба, то je предвиђено у посебном закону о извршном поступку из 1877.