Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УС'ЛОВИ ПОСТАВКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

297

гана нису обухватала и Склавинију, и да je „Цариград „влашке“ Словене третирао као политички посебну и од Авара независну трупу племена“ (38). Тако je 594 византиски стратег Приск добио наређен»е да спречи прелаз-ових Словена преко Дунава, и то на њиховој територији, иако je нешто раније с Аварима закључено примирје (наводи се да се Прискова војска против тога побунила наводно што je тамо јака зима, а „варварске масе неосвојиве“) (39). Међутим. изгледа да je Приск ймао успеха у овом подухвату, па je то „љутило“ аварског хагана (који je патио „од уображене свемоћи“), те je -„наредио да се словенске трупе пребацују преко Дунава и нападну Ромеје“. Међутим, наговорен од „аварских великаша“ пристао je да обустави рат, цошто му je обећан богат плен. (Ромеји су по речима хагана „на његову земљу заратили и о гьегове се поданике огрешили“.) (40) Године 614 —618 Словени и Авари заједнички су нападали Солун, с тим што су Авари дошли у помоН Словенима (који су „окружили град као смртоносни венац“) на позив словенског вође Хацона (41). Напад je предузет с циљем да „ни тај једини (град) не буде више у њиховој средини .., - окружен ньиховим (словенским) насељима ...“ .А затим и због тога што „он прима и избеглице из. Подунавља, Паноније, Дакије, Дарданије, као и осталих провинција и градова и пружа им уточиште“ (42). Овде су тако исто веома важна два податка; први, о једном словенском, вођи по имену Хацон, и други, о већ насељеним Словенима у залеђу Солуна (43). Године 626 Авари и Словени извршили су велики напад и на Цариград. Теодор Синкел забележио je поводом тога да су „Словени стекли огромно искуство у борби с морем откад и они уђоше у послове Ромеја“ (44).

(38) Исто, стр. из.

(39) Исто, стр, 116.

(40) Исто.

(41) Исто, Miracula s. Demetrii, стр.- 191. „Поменути аварски хаган, живо настојећи да им испуни же.гьу прикупи унутар своје управе сва варварска племена, заједно са безбројном масом свих Словена, и многих других народа...“ (Исто, стр. 195). За опсаду града с мора Словени су наградили чамце истесане из једног дебла, а с копна су употребљавали „рој стрела густ као .зимске снежне пахуљице . . . и замрачише дан бацањем стрела и камења" (Исто, стр. 192).

(42) Исто, стр. 195.

(43) Уз вођу Хацона први пут се помињу и имена словенских племена „неизмерно мноштво саставл,ено од Драгувита, Велегезита, Вајунита, Верзита“ и др. Осим тога овде се помињу и „кнезови племена Драгувита. . .“ (Исто, стр. 186—137 и 204).

(44) Исто, стр. 164 —165. Пошто су десет дана опседали град са копна и са мора (употребише против њега многе ратне справе и увевши у издубљене чамце са Дунава неизмерно и„безбро)но мноштво“, испунише њима залив Златни Рог). —Словени су у опсади Цариграда претрпели велики пораз на мору и изгубивши много л,уди, вратили су се са великом срамотом у своје крајеве (Ускршња хроника).