Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

корити нашу снагу? Навикли смо, найме да владамо туђим а не други нашим. У то смо сигурни док буде ратова и мачева 1 (29). Забелешка Менандра садржи два важна податка: први о вођи Дауритију, на основу кога се претпоставља да су Словени у Склавинији осамдесетих година VI века већ били уједињени под једним војсковођом, и други, да су напредовали и у наоружћњу, пошто се уз раније податке о употреби штита, стреле и копља (30), у одговору Словена помиње и мач. Како су се даље развијали односи између Авара и Словена о томе немамо јасних обавештења све до 586 године. Код Менандра се помшье да се 581 у Тракији прикупио ради пљачке „народ Словена више од 100.000“ (31). У времену од 582 —592 забележени су неки заједнички напади Авара и Словена на Византију и велики противнапади византиског цара Маврикија (32). Услед неуспеха противнапада вероватно je Византија и била принуђена да закључи примирив пристајући на плаћање данка Аварима у висини од 100.000 златника. Те године Авари су заузели и најудаљеније византиско утврђење Сирмиум (33) врло погодно за капад на Византију. Године 585 забележено je да су .Словени, наводно, наговорени од Авара i: опустошили највећи део Ромејске земље“ (34). СледеЬе године Словени и Авари већ заједнички нападају Солун, пошто je годину дана раније пропао самосталан напад „одабраног цвета читавог племена Словена“ (35). У извору се наводи да je аварски хаган за ову опсаду „позвао себи сву неверу из Склавиније ... њему ce найме покораваше цео тај народ и помешавши с њима и неке друге варваре, нареди им да заједно пођу у поход против богом штићеног Солуна“. Колико je велика била аварско-словенска маса која je учествовала у опсади види се из напомене да су „реке и извори пресушили крај којих би засели логорујући и сву земљу, којом прођоше, оставите као долину уништења ...“ (36). Из описа опсаде произилази да су се Словени тада несумњиво налазили под аварском доминацијом. Године 593 Словени су, по наређењу аварског хагана, вршили припреме и за опседање Сингидунума (Наводно, хаган им je наредио „да начине мноштво пловила“) (37). Али, има података КОји указују и на то да примирја склапана између Византије и аварског ха-

(29) Исто. (30) Исто, Менандар, стр. 92. „Оружају се малим копљима, сваки човек са по два, а неки од њих и добрим, али тешко носивим штитовима. Служе се и дрвеним луковима и малим стрелицама које су намазане отровном течношћу“ (Исто, стр. 133 —134).

(31) Византиски извори . .., Менандар, стр. 96. (32) Исто, Теофилакт Симоката, стр. 105 („Научили су Словени да ратују боље но Ромеји . . . иако прости људи . . .“).

(33) Исто, стр. 107. (34) Исто, стр. 107 („Наваливши у густим јатима као какве звезде падавице стигну све до такозваног Дугог зида и приреде силан покољ“).

(35) Исто, Miracula s. Demetrii, стр. 176. (36) Исто, стр. 177. Подвукла Р. Г.

(37) Исто, Т. Симоката, стр. 112.

296

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА