Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

18

АНАЈГИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њен статички кар актер (теорија код које тражња има водећу улогу) све то je одвојило ову теорију цена у један затворен систем из нога нема нута у анализу динамичких и макроекономских проблема. Није никакво чудо пгто je тада један од најзначајнијих претставника ове теорије Џ. Робинзон недавно оценила своју књигу The Economics of the Imperfect Competition, као „a scholastic book“, jep претпоставке које oy биле адекватне или их je она оматрала за такве у погледу обраде нитања цена, никако нису биле подесна основа за анализу односа цена, производгье и расподеле у оном облику у коме се ти односи испољавају у стварности (30). 3. Постављање теорије тржишних цена на премисама Ыарксовог економског система. Цена производите полазна тачка те тгорије Преглед који смо дали показује да се теорија цена у данашњем облику не може сматрати довољно обрађеном у марксистичкој литератури. Дананпьи облик те теорије у грађанској економској литератури даје решеша која се научно, каузално и функционално, не могу повезати са другим деловима економске теорије, посебно с теоријом друштвене ггроизводње и расподеле и теоријом ггривредног развитка. Због тога анализа привреде у целини не може поћи од цене, па према томе ни теорија цена не може бити полазна теорија. Полазна теорија по нашем мишљењу треба да се заснива на премисама из којих се може извести како анализа функционисања система као целине, тако и анализа његовог развитка. Од. такве теорије води пут до научне анализе стварног кретања цена, до тржишних цена Развијање теорије цена на овој основи захтева научно решење свих оних привидних противречности које постоје између суштине и појавног облика, тј. претпоставл>а развијену анализу економских међучланова (31), међу којима цена производње свакако претставлза најзначајнији члан. Само помоћу ових анализа које обрађују посредне чланове могуће je схватити модификације које настају у економској суштини под сложеним деловањем разних фактора. Сем тога, оваква теорија цена претставља део економоког система који се развио из његовог најпростијег, чистог, оппггег облика у развијени систем комплеконих економских односа, који одговарају односима стварне привреде. Овакав пут обраде проблема цена методолошки омогућује Марксов економоки систем. Он je y својој општој концепцији јединствея теориски систем привреде, засновав на закону вредности као основном закону, са полазном тачком која обухвата друштвену привреду у целини и која омогућује функционалну и динамичку анализу. Као мера квантификације економских односа служи категорија вредности, критериј апстрактни, теориеки, али заснован на

(30) Ј. Robinson: Imperfect Competition Revisited, Ec. Journal, Sept. 1953, с. 584.

(31) Капитал, кгь. 111, с. 257