Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УСЛОВИ ПОСТАНКА ДРЖАВА КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

299

угрожавају њихове битне интересе (натурањем данка, отимањем ратног плена и натеривањем у безуспешне ратне походе, као што je опседање јако утврђених градова Цариграда и Солуна). Није искључено да je пораз Словена на мору приликом опсаде Цариграда, који су организовали Авари, послужио као непосредан повод за међусобан рат и раскид аварско-словенског односа (49). Јер у даљим византиским вестима словенско-аварски савез се више помиње. На основу изнетих података из доба ратованьа Словена с Византијом, може се донети неколико општих закључака о вьиховом: друштвеном уређењу пре насеоьаваша Балкана. 1. Словени у VI веку запоседају леву обалу Дунава по родовима и племенима, заснивајући тамо сталнија насеља и развијајући земљорадњу и сточарство. Ово доводи неминовно до раскИдања родовско-племенских веза. Прво се види из напомене да „племена Словена“ угрожавају ромејску територију, а друго из података о постепеном побољшавању животних услова, о већим и мањим селима Словена, о обезбеђењу њихових насеља, о пуним амбарима пољопривредних производа. На крају, то се-види и из података о усавршавању ратне технике и наоружагьа. Успон у развитку и раслојавање словенског друштва настају добрим делом и услед ратова и великог плена, као и услед додира са далеко развијенијим византиским областима. Све промене, међутим, не могу се објаснити само византиским утицајем. Beh ранији развитак земљорадње, сточарства и занатства,о чему сведоче и извесни археолошки налази из закарпатских области, омогућили су им прихватање и усавршаваше поменутих врста занимања и напредак у наоружању. 2. Предпоставља се да je и код словенских племена унутрашњи поредак био успостављен на исти или на сличая начин као и код других народа на истом степену развитка. А то значи да су и код. Словена постојали родовско-племенски органи са одређеним друштвеним функцијама, који су успостављени ради одржања унутрашњег реда и поштовања дрјуштвених . норми. На то указују како подари о многим главарима код Словена, тако и подаци о начину обављања јавних послова. 3. Све важније друштвене функције у .словенским племенима обављали су војсковође, већа старешина и народне скупштине,

(49) „То не беше једна битка ни једноставна борба, него многострука, сложена и на разним странама. Словен удружен са Хуном, Скит са Бугарином, а с друге стране Међанин (Персијанац) са Скитом, сви ти народи,, различити по језику и удаљени једни од других, заједнички заратише против нас...“ Опсада Цариграда није успела пошто je град био јако утврђен и добро брањен. Сви ови народи учествовали су у нападу под вођством аварског војсковође. (Исто, Георгије Писида, стр. 156). Настањени у Панонској Низији Авари у VIII веку долазе у сукоб са франачком војском. Карло Велики разбио je њихову војну организацију и од тога времена Авари çe не помињу као посебна трупа. Вероватно су се утопили међу словенска и германска племена.