Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

300

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(карактеристични органи „војне демократије“)., Мада се истакнуте словенске војсковође често не помињу помињу се ипак (Дауритије и Хацон) у два важна момента у животу .Словена. Наиме, у моменту притиска Авара и наметања аварске доминације, а затим, и приливом велике аварско-словенске опсаде Солуна. Напомене о решаваньу јавних послова „на заједничком скупу“ указују да je и код Словена постојала племенаса скупштина у коду су улазили сви саплеменици. —• Из одговора, пак, војсковође Дауритија, којим одбија покоравање Аварима и плаћање данка, и додатка да су Ce и „друге вође с тим сложило“, виДи се да je практиковано сазивање и „већа старешина“. Сви ови органи вршили су војне, судске и верске функције. Војсковођа je вероватно био биран и од већа и од племенске скупштине на одређено време и пред веће ратне подухвате. (50). Зато je могао бити и па и убијен, у случају узурпацкје власти преко ' одређеног рока и датих овлашћења. Отуд и вест да Словени, наводно, „своје вође и старешине стално убијају, било на гозби било на путу“. Ово се могло честЬ догађати (и узурпације и убиства) због непрекидних ратова и великих могућности богаћеша војсковођа приграбљивањем ратног плена. Судску функцију, која ce састојала y суђењу и кажњавању припадника племена у случају повреде личности и имовине, затим због повреде култа и божанства —• кап и регулисакьа система крвне освете обавльале су родовско-племенске старешине. Тежи преступи изношени су пред племенску скупштину. Исто тако ппеменске старешине обављале су и верске дужности које су се састојале у вршешу верских обреда призивања духова и приношења дарова на жртвеник. Затим, врачагьа, прорицања судбине и догађаја итд. О свему томе има конкретних података код неких византиских писаца. Пред веће старешина изношена су питагьа рата и закључења мира, плаћања и захтевања данка, као и тежи међуплеменски сукоби и спорови. 4. Обједињавање словенских племена у веће племенске савезе под једним војсковођом долазило je повремено. На то указују не само подаци о истакнутим словенским вођама Дауритију и Хацону већ много више препоруке византиских писаца се по сваку цену спречи њихово јединство и „власт Али, и осим тога, .да су Словени већ тада били упознати са значајем „власти једнога човека“, види се и из података о религији Словена, који поред веровања у многе богове (и нимфе) верују и у једног посебног бога кога сматрају „господаром света“ (појава монотеизма тако исто характеристична за систем „војне демократије“). Ако пођемо од поставке да су религиозНе претставе у много чему (бар у примитивним -заједницама) одраз друштвеног стања, онда би хијерархиски ред успостављен у области религије могао одговарати хијерархиском реду у словенском друштвеном поретку, и обрнуто. Према томе.

(50) У изберу старешина одлучивали су лична храброст и ратна вештина.