Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

неке капитале једнаки профити (36). Овај случај анализе je он везао за нарочит облик ограяичене конкуренције, за картеле, али то никако не зыачи да нарупхаван>е принципа просечног профита не може да нзстйне и услед других феномена који се у даиашшој грађанској економској теорији обухватају под именем ограничено конкуренције. Тако je Хилфердинг дао методолошки нов рут за избор активних елемената у постављању теорије угржишних цена изводећи je непосредно из феномена везаиих за капиталистичку раопццелу. Иако другим путем, пред исту алтернативу je стигла и модерна грађанска теорија цена: да ли даље Сматрати теорију тржишних цена у условима слободне конкуренције као општу теорију цена и из ње развијати као посебне теорије теорију цена у условима монопола, олигопола и других структура непотпуне конкуренције, или напустити теорију цена у слободној конкуренцией као апстрактну и нереаляу и одмах прећи на постављање теорије цена у ограниченој кониуренцији као реалније и ближе појавним облицима. За постављагве теорије тржишних цена неопходно je да се претходно да систематска анализа методолопжих шггааа у оквиру Марксовог система робне производње и аеног кашиталистичког облика. Теорија цена која се заснива на резултатима Марксове ошпте анализе капитала претставља у исто време и развијазве Марксовог аналитичког низа од економоке суштине ка појавном привредном свету. Поред члана вредност цена производње уводи се нови члан цена производње ->■ тржипша цена. (У литератури je много оспораважа методолошка могућност постављааЕва првог члана. Питан>е претваран>а вредности Уцену производное, познато под именом тзв. трансформационог проблема (37)„ претставља основни проблем тзв. противречност између I и 111 књиге Капитала.) Ако се одрже негативжи одговори критике на могућност трансформације вредности у цене производив, тада се горњи аналитички низ прекида већ код првог члана. То эначи да анализа трансформациоыог проблема претставл>а друго претходно питанье при поставл>аньу теорије тржишних цена. Тек на бази решења добијених анализом оба проблема могуће je прићи квалитативном и квантитативном одређивању односа између закона вредности и стварних цена. Овим се у исто време даје садржина Марксовом ставу но коме закон вредности делује на цене у крајњој иастанци. Због тога претходна анализа методолопкмх питагьа има одлучујући значај при постављаиу теорије тржишних цена.

Милаш Самарџија

(36) Р. Хилфердинг: Фин. капитал, с. 251 и даље. (37) По Dobb-y трансформацией!! проблем се састоји у томе да ли се могу или не могу Марксове цене производње извести из value-positions када je органски састав капитала познат. Проблем je компликован jep ако се произвол (output) изрази у ценама производное, тада се у ценама производње морају изразити и елементи трошкова производње (input). На тај начин претварање од вредности у цене производње укључује узајамну међузависност између output- и input-цена. По Добу Маркс je оставио проблем недовршен. М. Dobb; A Note on the Transformation Problem, у On Economic Theory and Socialism. Collected Papers, London, 1955, c. 273 —4.

22

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА