Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШК E

ОДБРАНЕ ДИСЕРТАЦИЈА НА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ. Милан Милутиновић, служб еник Савезног секретари] ата за унутрашње послове, одбранио je 4 октобра т. г. своју докторску дисертацију „Географски матери]ализам”. Зденко Рајх, сарадник Института за међунаро,дну политику и привреду, одбранио je 14 децембра т. г. своју докторску дисертацију „Проблем уједињења Европе“. Војислав Симовић, асистент Правног факултета у Београду, одбранио je 28 децембра т. г. своју докторску дисертацију „Правка, природа и положај Антифашистичког Већа Народног Ослобођегва Јутославије“. ПОСЕТЕ СТРАНИХ ПРОФЕСОРА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. —■ На позив Савезног института за проучавање продуктивности рада, истакнути француски социолог, проф. Жорж Фридман (Georges Fridmann), одржао je у Београду крајем септембра т. г. низ предавања, углавном из области индустриске социологије (Проучавање рада са становишта науке о човеку, Технички амбијент савремене производње, Неки аспекти поделе рада у савременој индустрији, Савремена криза идеје напретка у вези са институционалним проблемима нашег времена, Данашње стање социолошких истраживања у Француској). За време свог боравка, проф. Фридман учинио je посету Правном факултету у Београду и том приликом одржао састанак са наставницима и научним сарадницима факултета. На састанку су измењене обострано веома корисне информације. Средином новембра т. г., познати француски маркиста из Париза, Анри Лефебр (Henri Lefebre), боравио je неколико дана у Београду и том приликом одржао у Клубу књижевника предавање о маркистичкој естетици. Поред тога, састао се на Правном факултету са члановима Социолошког друштва и Српског филозофског друштва ради узајамне измене гледишта о појединим проблемима савремене социо логи je и дијалектичког материализма. ОСМА ХАШКА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕЪУНАРОДНО ПРИВАТНО ПРАВО. жано je укупно осам конференција за међународно приватно право. Последгьа осма —• одржаяа je у времену од 3 до 25 октобра 1956. Иницијатива и за ово заседање Хашке конференције, као и претходних потекла je од Холандије. Овај посебан интерес ове земље за одржавање оваквих коиференција чији je цвдь унификација норми међународног приватног права има свога основа и у извесној правничкој традицији jep ce Холандија, мислимо, с правом може сматрати „колевком“ ове гране права. Н>ени правници из XVII века нарочито У. Хубер, П. и Ј. Фут и други, као што je позяато, први су почели са теоретском обрядом „сукоба закона“ као cyKoôai између разних суверенитета, а поред тога у Холандији je живело и делало низ познатих теоретичара међунар.одно;г приватног права као што су Јита, Асер, Мејерс и други чија су дела и данас сматрана као ценена дела светске правке литератзгре о овој грани права. Међутим, ова традиција има- своје реалне корене у том што je Холаидија у XVII веку била центар светске трговиие а потом касније као колонијална држава имала врло развијен међународни