Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Овај преднацрт није усвојен јер je констатовано да шпање легализације треба још проучавати и у том циљу претходно упутити утгитнмке заинтересованим државама. Исто тако одложена je и ревизија хашких статусних конвенции а jep je констатсваяо да и ова тачка дневыот реда није довољно зрела за одлучивање. После прелиминарне дискуоије о назцрту конвенције о заступању у случају међународне купоттродаје телеских покретних ствари одлучено je да се то питање као и питакье форме тестамента (предлог Wortley-a, делегата Велике Британије) ставе на дневни ред следећих хашких конференција. На крају овог краткое разматрања резултата рада Осме ханже коиферениије која je третирала актуелна и значајна питања међународног приватноправног промета треба напоменути да су државе које су биле претстављене са по једним делегатом (као Југославија, Турска и Финска) биле у кемосућности да учествују у раду свих ових комисија jep су се заседања ових комисија понекад паралелно одржавала. Др. Мих. Јездић ДЕСЕТИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС АДМИНИСТРАТИВНИХ НАУКА. У организации Међународног института за административне науке (IISA) одржан je у Мадриду, 2—B септембра 1956. Десети међународни конгрес административних наука, иа коме je узело учешћа 450 претставника из 59 земаља и 8 међународних организација. Нашу земљу, која од ове године има нациояалну секцију Института, и државу као чланиду заступали су др. Л. Гершковић, др. Н. Стјепановић и др. Л. Вавпетич. На Конгресу je било три врсте састанака: 1. Излагања и дискусија о трима главним темама Конгреса; 2. Допунски, посебни састанци; и 3. Седнице органа управљања и других форума Института. Три главке теме Конгреса биле су; 1) Уговори јавне управе о јавним радсвима; 2) Савремене тенденције у потледу изградње виших управних кадрова; и 3) Постухщи за припрему административних реформи. О свим овим темама израђени су, на ос&ову националних реферата, општи реферати који су били предмет опширне дискусије и поводом којих су донесени закључди. Допунски, посебни састанци били су: (1) Универзитетских професора административног права и других административних наука; (2) Чланова највиших управних судова и врховних рачунско-контролних органа; и (3) Трупе експерата из земаља чланица Европске организације за економску сарадњу (OECE) и посматрача. На првом састанку дискуговано je о вишој настави административних наука у свету, на другом о теми „контрола пореза и управни спор“, а на трећем о проблему продуктивно ста у јавној управи. У оквиру треће трупе састаяака Извршни комитет Института одржао je више седница; Генерална скупштина института имала je своје редовно, трогодипгње (конгресно) заседанье, а Управно веће, Научни комитет и Комитет административне праксе одржали су своја редовва годишња заседања. Интересантню je напоменути да je Управно веће прихватило позив југословенске секције Института ’ и предлог Извршног комитета да се годшшьа радна конференци ja (Round - Table) Међународног института административних наука за 1957 одржи у Југославији. Југословенска секција одредиће место (највербватније Опатију) а Извршни комитет, у споразуму са домаћинима, време и дневни ред конференције. Наша секција Института спремила je четири реферата за Конгрес о трима главним темама Конгреса и о настави адмикистративних наука у Југославији. Наши делегата учествовали су активно у раду већине радних група Конгреса и органа Института.

512

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА