Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce једнако друштво које обштег поглавара нема, називали су стари' анархија”. Но, анархија доводи до сукоба у друштву, na je нужно успоставити власт једнога, који ће руководите целим друштвом, независно од било ког. „Таково дакле (правословно) од независими лица под управитељством једнога обште постављеног сојединендје за сачувати своја права, зове се Држава у формалном смислу, y материјалном пак не само људи, него и све што им принадлежи, сочињава државу”. 1 Пошто je држава установа за заштиту права, то „нико нема права другога натерати, да уз државно друштво пристане”, а да 6и постојала држава довољан je онолики број људи колики je потребан за остварење њена циља, што се не може унапред одредити. Грађани државе се деле на владајуће и потчињене,. а државни простор Стерија назива „државокружије”. Сваки грађанин мора бити Слободан, понавља Стерија, као далеки одјек, Аристотелову мисао, те зато робови, деца и странци нису грађани, а супруге, служители и слични то могу бити само с одобрењем свог шефа. Правки основ државе јесте уговор међу грађанима. Овај уговор се, уствари, састоји из три уговора: уговор „грађанског јединства”, којим се ствара друштво, тј. узајамна обавеза да се права штите; уговор „устава”, којим се одређује начин владања државом (аристократија, демократија, монархија) и уговор „подчиненна”,, којим се сваки грађанин обвезује да се потчињава уставној власти, а лица која ову власт врше примају се њена. вршења. Демократија може постојати и без овог трећег уговора. Важно je да Стерија, сасвим модерно, уговор не сматра историском чињеницом: „Ово не треба тако узети, као да су све државе посредством та три уговора постале, но да je по филозофном умствовању држава овако и не иначе постами морала”. Државна власт се, каже јасно Стерија, не изводи сама из себе већ из власти слободних људи који су je својом вољом установили. Овим je грађански либерализам дошао до пуног израза. Но, он, као што ћемо видети, ипак не иде до признања права на побуну. Стерија природно јавно право дели на државно односи у оквиру државе и народно односи међу државама. Државно јавно право се дели на државно јавно право у уж ем смислу речи, где се излажу односи између властодржаца и поданика, и „право у држази приватно”, које одређује права између поданика. Даље, оно се дели на безусловно, „кад се држава без призренија на поглаварство и начин правленија узима” и условно, кад се о овоме води рачуна. Основно начело државног права јесте да je све у држави правично што се, на основу одредаба државног уговора, слаже с ньеним циљем. Према томе, свако треба да ради оно што .je у складу с тим цшьем. Али свако може да ради и за своје лично добро уколико се то не противи циљу државе. Прелазећи на излагање државног права безусловног, Стерија у кратким одељцима говори о правима и дужностима „Владатеља”,