Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

9

JOBAH CT. ПОПОВИЋ.

казни пусти, него и један невин на правду осуди”. Ради изнуђења признања не смеју се употребљавати никаква средства мучења, ни физичка ни душевна. После тога Стерија говори о власти над добрима у држави, . задржавајући се нарочито на финансиско ј власти државе. Владалац може сва добра грађана употребити за остварење државног циља, исто као и њихов живот. Ово право Стерија назива „виспреним правом (ratio status)”. Но, ово право се мора вршити строго у државном интересу, а оном ко je ' услед тога оштећен, треба дати накнаду (уколико нису сви поданици уопште једнако оштећени), Следећи одељак говори о државним службеницима (под насловом „Власт у смотренију државни званија и достоинства”). Овде Стерија одређује појам надлежности, и саветује штедњу у постављан>у чиновника, као и потребу да се бирају достојна лица („нити племе, нити препорука, нити надежда, да he се у смотренију оскудевајући’ својства временом поправити, нит напоследак подли мит, но личне заслуге и способност. човека достојним чине, да се у званије прими, или да се на виши степей дигне”). По правилу, служба треба да буде дожйвотна. Стерија нарочито подвлачи одговорност чиновника за рад. Плата чиновника мора, битй толика „да 6и по достојанију -живити могао”, jep се иначе не може тражити да службу исправно врши. Говорећи у идућем одељку о положају цркве у држави, Стерла цркву и државу строго разликује по њиховим цшьевима и залаже се за слободу вероисповести, ступања у цркву и иступања из ње, jep се и ова, као и држава, заснива на уговору. Он цркви пориче сваку принудну власт, сличну државној. Споља посматрано, црква je само једно удружење, и као такво потчињено држави. То утолико пре излази из ' постојања више цркава у истој држави. Стерија се изјашњава против „епископалне” системе, по којој je држава потчињена цркви, као и против „колегиалне”, по којој je црква потцуно независна од државе. У оквиру државе црква треба да има самоуправу за своје послове. Држава се у црквене послове може мешати само ако се две цркве сукобе или се у оквиру цркве појаве тежње супротне држави. У следећем одељку, о дужности владаоца, Стерија подвлачи да je владалац дужан држати се устава и своја права савесно вршити, а у оделжу о дужности поданика подвлачи потребу безусловна послушности, на коју су се уговором обвезали. Међутим, „ово безусловно повиновеније није повиновеније слепо, будући да je безусловно повиновеније од воље, сиреч, које происходи од совршеног уверенија поданика, да je таково правично, на уговору основано, и обшту цел за предмет има”. Слепа покорност се не заснива на уговору већ зависи од воље властодршца. Стога се од поданика и не може тражити слепа покорност. Ову покорност може изнудити окупатор, но против овог постоји право побуне. Ако, пак, сопствени владар изнуђује слепу покорност, против ньега не постоји право