Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

побуне, јер грађани нису уговором задржали право да му суде, пошто je он суверен. У идућем одељку Стерија говори о народним претставницима, који постоје у оним државама „гди народ при устројенију закона участвује”. Изборни систем може бити двојак. Или се за претставнике сви грађани подједнако могу бирати или се разликује према. друштвеном положају („чину и стању”): својини, занимању, умној снази итд., тако да се из сваке од ових трупа мора изабрати одређек број претставника. Сходно схватањима свог времена, кад je демократија била још веома уска, Стерија каже: „По себи се ... разумева, да сви они, који се као грађани не сматрају, као што су слуге, луде, надничари... не могу при бирању представника никаква участија имати”. ' У следећем одељку, под насловом „Правични начин устав поправити”, реч je о промени устава. „Правица по себи се нити изменути, нити од човека игда одлучити може”, каже Схерија сходно свом природноправном схватању, али, будући ипак довољно реалиста, он утврђује и да се „опет по усовршателности човека и по времену мења не само природни човека характер, но и нарави, и дух, подвиг, а по овом и потребе по ј едини’ народа”. Отуд „у моралном свету” непрекидно кретање, ка уздизању или пропадању народа. „За предупредит!! ово падање мора сваки устав и внутрење устроЈеније тако образовано бити, да није само настојећем времену сходно, но да и успевање и напредак народа посредствује, следователно, будући да je свако устројеније човеческо дело, а тако и измени подложно, нужно je напред начин поставити, како се устав у потреби поправити, или, ако je неудобан, сасвим изменути може”. „И колико Устав у известно време духу и потребама народа више одговара; толико ће се више по истеченију известног времена по‘треба уставног поправ лени ja осећати, почем je сиреч дух и нужда народа измевьена”. Основна начела природног права су, наравно, непроменљива, али њихова конкретизација се мора мењати, у складу. с приликама. Пошто укратко говори о усељавању и исељавању грађана, које мора бити слободно (jep je држава заснована на добровольном прнстанку сваког грађанина, од кога он може и одустати), Стерија прелазк на условно државно право, тј. говори о облицима државе. Он облике државе дели најпре на републику и монархију, а затим на изборни или наследан облик, и на прост или сложен. Међутим, „Свако je оваково правленије по разуму правично, ако je на правици основано, за државно изображеније удобно, и од народа, који се по томе руководи, признато”. Републику Стерија одређује као државу у којој власт не припада свом носиоцу као лично право већ као звање. Зато je монарх доживотан и лично суверен, док у републици то ни je случај. Монархија може и треба да буде исто толико слободна колико и република. Стерија разликује ограничену и неограничену, и изборну и наследну монархију. Изопачени облици монархије јесу узурпација, тиранија и деспотија. Демокра-