Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СтеријаЈе то с пуним успехом и учинио. Из његовог рукописа, по наводима дела појединих писаца, види се да je у пуној мери познавао савремену науку. Он наводи тридесетједно дело разних писаца, од шеснаестог века па до тридесетих година деветнаестог. Дела су на латинском или немачком. Од тога je осамнаест дела из деветнаестог века. Међу њима су не само дела осредњих писаца већ и великана: Шелинга и Хегела. Хегелова „Филозофија права” се чак наводи у два издања првом од 1821 и другом од 1832. Стерија je потпуно на висини савремености и успео je да из огромне књижевности природног права одабере оно што je заиста најзрелее, најнапредније и нај прикладное за наше прилике, као и да то на сасвим јасан, прецизан и често чак суптилан начин, а ипак врло сажето, изнесе. Нема никакве сумње да je Стеријиним делом наша правка филозофија почела на најбољи начин. Стога he Стерија у њеној историји увек остати као светло име.

Др.

Рад. Д. Лукић

JOBAН ЦВИЈИЋ И НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

Народна традиција je један од научних извора у Цвијићевим ннтропогеографским проучавањима. Из тих проучавања постало je велико научно дело. За становништво села по село, области по облает, за народ као целину, поставлена je прецизна као алгебарска формула елемената, из којих je састављено. Taj састав становништва у једној великој мери де'терминише живот привредни и морални, историју, менталитет народии. Нарочито у прво време по досељавању. Као свој удео у ново je друштво сваки доселеник био донео у себи, у своме привредном и моралном животу и своые менталитету, онај део историје који je у његовој матичној области био уобличио и друштво и појединца. Ново друштво се изграђивало према тим донетим уделима и према новим приликама. Својим проучавањпма Цвијић и шегови ученици створили су велико научно дело. У нас je Цвијић та проучавања почео у последнем часу, када je join било извора обилато. Да није било нега тај би час прошао и дело не би било израђено, као што није израђено и у суседних народа, у којих je тај час био од прилике у исто време кад и у нас, али се радом закаснило. Највише због тога што у таквом часу нису имали неког Цвијића. Иако не за много времена, закаснило толико, да нема наде да се може накнадити. Да није Цвијић то дело засновао, остао би наш и садашњи и будући социолог, историчар, етнограф, правник и практични политичар без неких научних оријентација јако потребних свакоме ономе којп увиђа. да су му основне оријентације потребне.

* Говор одржан на комеморацији поводом тридесете годишњице смрти Ј. Цвијића. на дан S 1 јакуара 1957 на Правном факултету. (Примедба Уредништва). 14

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА