Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

13

JOBAH CT. ПОПОВИЋ

целокупна садржина права. Ова школа се развила нарочито у XVIII веку, и у извесном смислу добила je врхунац код Канта. Фихте, а нарочито Шелинг и пре света Хегел, претстављају нову етапу у развоју ове школе. Међутим, Стерија очигледно усваја Кантона гледишта, што се види из многобројних ставова из одређивања појма права као сфера слободне делатности, схватања међународног права, вечног мира и др. Иако je познавао Хегела, ипак Стерија није усвојио његове погледе. С друге стране, као реакција на природноправну школу јавила се историска школа права. Она je, за разлику од непроменљивости природног права, истицала променљивост „народног права”, рођеног из народног духа сваког народа. Иако није усвојио основни став ове школе, Стерија je ипак прихватио много од њене критике природног права, па je свуда реалистички подвлачио да, ако природно право и пружа основна непроменљива начела, ипак ова морају бити увек изнова конкретйзована позитивним правом, зависно од променљивих историских околности. Разумљиво je да je и Стерија, с осталим припадницима природноправне школе, основна начела позитивное буржоаског права сматрао природним правом, у чему ое .види одговарајућа ограниченост његовог погледа на право. То излази, нарочито, из схватања права својине, права гласа, итд. Притом, то je још неразвијено буржоаско право где су жене под мужевльом влашћу и немају право гласа, а где се слуге, надничари и слични не сматрају пуноправним грађанима, па ни они немају право гласа. Но, позитивно je за данашњу оцену Стерије то што je, просвећеног монархиског апсолутизма, који je код нас покушавао да спроводи кнез Михаиле, био у основи либерал. То се види из његовог схватања слободе мисли, граница државне власти, одговорности службеника, права на одбрану, међународних односа, родитељске власти и много других гледишта. Код ifec je изнето мишљење да je Стерија био израз баш тог просвећеног апсолутизма, да je заступао његове основне цшьеве и да га je оправдавао као најбољи државни облик. Ово je, пак, потпуно нетачно, и надамо се да се то јасно показало из нашег излагања. Ово погрешно тумачеше вероватно потиче отуд што се узима да Стеријин термин „Владатељ” означава монарха међутим, показали смо да под тиы Стерија разуме само властодршца, одн. суверена, ма ко он био, а показали смо и да он ниједан облик државе не сматра апсолутно најболЈИм, па чак да, само условно, сматра најбољим облик парламентарне монархије, у којој народ врши законодавну, а монарх извршну власт. Ако се има на уму у каквим околностима je Стерија гшеао ова своја предавања и да по темпераменту није био никакав револуционар ни политички борбен човек, онда се тим пре мора поздравити његово слободоумље. Тражити код Стерије оригиналност било би, несумњиво, сувише. За ондашње наше прилике било je сасвим довољно да се разумно и с мером пренесе оно што je савремена наука пружала..