Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

праву, продавац који je извршио уговор, може, кар и по нашим' узансама, тражити само извршење уговора и накнаду штетезбог доцње. Ова, пак, последња rjiyna права (бивши аустро-угарски трговински законици, и немачко и швајцарско право) отступа од наших узанса у том, што странци верно) уговору даје троструки избор; поред права на испуњење уговора и на раскид уговора наводи се, засебно, право на накнаду штете. Постанак овог троструког избора објаснићемо кад будемо излагали тзв. теорију разлике при израчунавању штете (VII отсек). Тада ћемо видети да je овај троструки избор привидан; да je уствари реч о двоструком избору, као и по нашим узансама, пошто трећа могућност (право на накнаду штете) претставља и укључује у себи и раскид уговора. Ситуација je другојачија једино по трговинским законицима бивше Аустро-Угарске у случају када продавац који још није испоручио робу (који je in bonis), тражи накнаду штете. Тада се право на накнаду штете састоји у праву продаје трећем за рачун немарног купца и у тражењу разлике између цене постигнуте том продајом и уговорено цене. Међутим, врло je спорно да ли такво тражење накнаде штете уопште претставља право на накнаду штете или je оно само једна. врста права на испуњење уговора („испуњење на основу самопомоћи”), а сигурно je да то право не садржи у себи раскидање уговора, па стога у овом случају можемо говорити о заиста троструком избору који припада уговору верно) странци. Иначе треба нагласити да по новелираном Опћем грађанском законику, по трговинским законицима бивше Аустро-Угарске, као и по немачком и швајцарском праву, важе исти они услови за вршење како права раскида тако и права тражења отштете (ко) и, као што'знамо, нису исти при фиксним и нефиксним пословима), који важе по нашим узансама за вршење права раскида. Једно даље отступање састоји се у овоме: по свим поменутим: правима осим по швајцарском (чл. 107 Законика о облигацијама), поверилац ко) и хоће да одустане од уговора или да тражи накнаду штете, у случају нефиксних послова, мора приликом давања рока за накнадно испуњење изричито нагласити да ће одустати од уговора односно да ће тражити накнаду штете, ако дужник у том року не испуни своју обавезу, што по Општим узансама не мора нагласити. Најпотпунија опрека одредбама Општих узанса о избору права, од стране уговору верне странке садржана je у енглеском праву (Sale о/ Goods Act, 1893). И у том праву je избор купца нормирак друкчије неголи избор продавца. Закон, пре свега, не разликујефиксне послове од нефиксних. У погледу захтева уговору верног купца за испуњење уговора (specific performance) закон заузима прилично негативан став, a фавормзује захтев за раскид уговора и накнаду штете због неиспуњења. По sect. 52, суд може (не мора.) осудит;! продавца на испуњење уговора само ако je реч о испоруцп: инд.твидуално одређене ствари, која наравне може бити индивидуализирана и одвајањем продане количине из једне веће залихе ге—