Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РАЗВОД БРАКА

425

коразводних узрока закон стоји на веома формалистичком становишту, иде за типизацијом уместо да даје суду могућност да цени сваки случај посебно. Апсолутни бракоразводни узроци постављају ствари круто и онемогућавају да се брачни однос размотри у целини, брижљиво и темељно. (3) При разводу брака треба уопште елиминисати питање кринице. Утврђивање кривице je спор и дуготрајан посао. Оно je за брачне друтове више пута увредљиво и понижавајуће јер их нагони да износе непријатности и интимне догађаје из свог брачног живота. Није ни лако кривицу објективно и поуздано утврдити. (4) Могло би се ставити и приговор зашто закон не дозвољава споразуман развод брака. Споразуман развод брака найме олакшава брачним друтовима ситуацију утолико што није потребно износити интимности њиховог живота ако нема спора да je заједнички живот неподношљив. Најпре се треба осврнути на предлог да се питанье кривице избаци из бракоразводних спорова. Овај предлог иде сувише'далеко. Питање кривице je у првом реду важно за правые последице, нарочито за имовинскоправне последице развода брака. Ако су у питагьу имовинскоправне последице развода, онда je приговор свакако неоснован. Сасвим je исправно да закон прописује за скривљене радње одређене последице. Ово важи уопште'у међусобним људским односима, а не може бити друкчије ни у односима између брачних другова. Свакако би рад суда био једноставнији и бржи кад суд не би расправлено и о питању кривице за развод брака. Но није толико важно да ли he суд пре или касније решити ствар. Нарочито кад je реч о таквом питању као што je развод брака, неће бити на одмет ако суд пре него што донесе одлуку о разводу, размотри подробны] е све што се односи на узроке који су довели до поремећености брачних односа. Но кривицу не треба утврђивати по службеној дужности. Заједница, найме, није заинтересована у томе да ли he се при ликвидацији имовинскоправних односа разведених брачних другова узети у обзир кривица за развод брака или не (5). Тиме што je закон о парничном поступку прописао да he се утврђивати кривица само на захтев странке (чл. 407), ово je питање решено на задовољавајући начин. Овакво решење постоји и у чешком закону о породичном праву од 7 децембра 1949 и пољском породичном законику од 27 јуна 1950. На споразумно тражење брачних другова у пресуди се изоставља изрека о кривици за развод брака (§ 31, ст. 2, чешког закона, чл. 31, § 2, пољског законика). Што се тиче предлога да се одреди као ј едини бракоразводни узрок тешка поремећеност брачних односа треба у првом реду истаћи да у Основном закону о браку постоји могућност развода брака и онда када постоје извесне објективне чињенице које чине заједнички

(5) М. Митић: Да ли суд у бракоразводним парницама води рачуна о кривици по службеној дужчости, Гласник Адв. коморе за АП Војводину, 1955, бр. 11, стр. 20.