Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

428

на тај начин je некакав морални кодекс за брачне другове и њихове међусобне односе што ни je без вредности нарочито за неке наше крајеве и друштвене слојеве. На ј зад, што се тиче питања споразумног развода брака, треба скренути пажњу на то да je тај начин развода у супротности са. принципом да се развод брака као друштвене установе може дозволити само ако постоје одређени бракоразводни узроци и то под контролом суда. Спразуман развод брака не би се противно нашим схватаньима о браку као друштвеној установи једино кад би постојала гаранција да у конкретном случају заиста постоје узроци за развод брака те да су се брачни другови одлучили за развод после зрелог разматрања. Ово би се могло можда узети за одређен круг људи из одређене друштвене средине а никако уопште. IV. Из овога произлази да има доста разлога да и убудуће у принципу останемо при досадашњем систему, тј. при комбинацији система кривице и система тешке поремећености брачних односа. Реч je једино о томе да ли овде треба нешто побољшати. Што се тиче апсолутних бракоразводних узрока, било je већ поменуто да de lega lata постоји могућност индивидуализације на тај начин што he ce већа пажња посветити питањима опроштаја, привољења и саучешништва и ови узроци донекле релативизирати. У нашој литератури je већ више пута било указано на то да пропис чл. 56, ст. 2, није срећно редигован јер ако странке споразумно траже развод брака, морају доказати не само узроке који су довели до поремећаја брачних односа већ и то да je поремећеност довела до неподношљивости заједничког живота (8). Према томе, речи „сматраће се да je заједнички живот супруга постао неподношљив' не слажу се с речима „наводећи оправдане разлоге”. Но значај чл. 56, ст, 2, je у томе што развод брака могу предлагати оба брачна друга заједно и да je тада могуће дозволити развод брака такође кад je један брачни друг искључиво крив што je дошло до тешког поремећења брачних односа. Осим тога, сама чињеница да брачни другови споразумно траже развод није без утицаја на од луку суда, јер та чињеница може бити јака индикација у погледу поремећаја брачних односа (9). Због тога у пропису чл. 56, ст. 2, не би требало много мегьати. Треба задржатн могућност да брачни другови заједнички траже развод брака. Ако постоји могућност да брачни другови заједнички траже развод брака, то још не значи да лостоји споразуман развод брака. Чињеница што судови не посвеriyjy довољне пажње питању да ли заиста постоје оправдани разлози за развод, не може бити довољан разлог да се у закону ова могућност

(8) Dr. В. Bazala: Ima h sporazuman razvod braka, Naša zakonitost, 1947, br. 5; Dr. M. Konstantinović; Razvod braka zbog teške poremećenosti bračnih odnosa. Narodni pravnik. 1949, br. 2—3; Dr. Z. Križmanić: О uzrocima za razvod braka. Naša zakonitost, 1951, br. 1; Др. C. Трива: Споразумно тражење развода брака, Анали, 1957, бр. 1. . , _ . , г.' /-»т + iihor

(9) Види Dr. Helmut Ostmann; Zur Richtlinie, des Obersten Gerichts über die Voraussetzungen der Ehescheidung, Neue Justiz, 1957, 6p. 15, стр. 461: M. T. Оридорога у Совј. гос. и праву, 1957, бр. 1. стр. 114.