Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ног права изискује посебну пажњу (4), стога ће на овом месту изоотати његово разматрање. Чини нам се да би било корисно да један од следећих конгреса Међународног удружења за кривично право буде посвећен савременом стању поменутог проблема, јер до размимоилажења најчешће долази због различитих путева сазнаша. 111. Југословенски кривични законик од 1951 који je- на снази не да je непосредну дефиниции у извршиоца кривичног дела, али садржи све елементе потребив за појам извршиоца. У општем делу Кривичног законика налазе се одредбе о узрасту, урачунљивости, виности и другим околностима које погађају извршиоца и његову личност уопште, а посебни део Кривичног законика говори о извршиоцу по правилу у субјективној формулацији кривичног дела. Ова формулација обично почиње еа „Онај ко учини...“ У низу случајева личност извршиоца je ближе одређена врстом занимања и сл., напр. „службено лице“, „војно лице“, „одговорно лице у предузећу”, итд. Питање психичког односа се конкретизује истицањем камере, умишљаја, нехата и др. Тако се појам кривца-извршиоца налази на нивоу савремених резултата науке и увек je носилац радње извршења или боље речено проузроковања л>удском радњом. За разлику од извршиоца, кривца-саучесника одликује извршење радње саучешћа, односно погстрекавање или помагање. У крајњој линији ce враћамо на три основна обележја кривда и то: кривац-извршилац или саучесник, кривац-вини извршилац или саучесник и кривац-вини извршилац или саучесник који испуњава објективне личне услове кривичне одговрности. С обзиром да се кривична одговорност по правилу конституише само за физичка лица од извесног интереса je став југословеноког законодавца у погледу одвоворности правних лица. Кривични законик општи део из 1947 регулисао je ово питање у чл. 16: ~Правке особе су кривично одговорне само за она кривична дела за која je у закону изричито одређена њихова одговорност“. Изузетак од правила je јасно формулисан. Међутим, Кривични законик од 1951 није преузео поменути пропис већ je прешао ћутке преко поменутог питања. Но ово није значило и измену ранијег става. Ћутање законика je схваћено као дозвола изузетка и ово je јасно дошло до изражаја у привредном кривичном законодавству у коме се за низ привредних преступа предвиђа кривична одговорност правних лица. Кривична одговорност физичких лица je дакле праћена у југословенском кривичном законодавству и одговорношћу правних липа као изузетком. О кривцу-саизвршиоцу Кривични законик не садржи посебне одредбе. Стога се узима да за њега важе одлике кривца-извршиоца са оним објективним и субјективним преливима које намеће саизвршиоштво. Ове преливе треба тражити у основном обележју саизвр-

(4) Д. В. Димитријевић: Крпвнчно право и крпмннологпја, Годишњак Правног факултета у Сарајеву, Сарајево, 1956, стр. 34 —41.

458

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА