Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЈМОВИ УЧИНИОЦА КРИВИЧНОГ ДЕЛА И С'АУЧЕСНИКА

457

кривичне одговорности као виши и комплексни појам за кривично дело и кривда. Међутим, кидање са традицијом. je веома тешко. Ово најбоље илуструје случај X. Канторовића (H. Kantorowicz). Он je своје дело Tat und Schuld засновао на тези: „Кривица није појамно обележје кажњиве радње већ кривичног дела и то као квалитет кривда”. Но приликом развијања ове тезе Канторовић није имао снаге да стави кривда на равну ногу са кривичним делом, већ га je оставио у оквиру кривичног дела. Тако je дакле остао у систему бипартиције са двојном систематиком учења о кривичном делу. Ово учење je рашчланио на учење о кажњивој радњи и учење о кривду. Учење о кажњивој радњи (објективној страни кривичног дела) обухвата радњу, њену типичност (Tatbestandsmässigkeit) и недостајање основа оправдања, a учење о кривду (субјективној страни кривичног дела) учионица ( der Handelnde), његову кривицу и недостајање личних основа искључеаа казне (2). Овде би се могло поставити и питање односа правне догматике према стварности, утолико пре што je несумњиво да je кривично право претходило криминологији која се латила проучавања социологије и психологије криминалитета, односно како се обично каже узрока криминалитета. Упогледу осамостаљења кривда у кривичноправном систему најдаље je отишла трипартиција. Она je кривда поставила као самосталну правну апстракцију поред кривичног дела и казне, тј. кривичне санкције. Са овим je ослободила видике за његово проучавање. Т. Живановић, оснивач и поборник трипартиције, дефинише кривда као извршиоца свршеног или покушаног кривичног дела или саучешћа, soil, потстрекавања и помагања у таквом кривичном делу, који je вин (тј. који се налази y психичким односима одређене каквоће са својом радњом и њеном последицом) и који испуњава објективне пичне услове кривичне одговорности. Испред овако схваћенор кривда стоји кривично дело као противправно, у казненом закону предайђено и условима инкриминације одговарајуће проузроковање људском радаом (3). Везе између дела и учионица су очуване, али je и делу и учионицу дата потребна самосталност у кривичноправном систему. Наш приговор трипартицији састоји се у истицању потребе да се изгради појам кривичне одговорности како je он већ напред скициран. Иначе je за нас на овом месту од посебног интереса питан>е j единства између резултата криминолошког проучавања кривда и правне апстракције о кривду. Под овим углом чини нам се да je само трипартиција у стању да оствари потпуно сазнање кривда. При овом се мисли како на кравца-извршиоца тако и на кривца-саучесника. Нема сумње да je за остварење овог сазнања истовремено са правилном систематиком неопходно и ослобођење од методолошких слабости. Проблем методологије у области криминалитета и кривич-

(2) Н. Kantorowicz: Tat und Schuld, Zürich, 1933, стр. 76, 297, 295 —296. (3) T. Живановић; Основни проблеми кривичног права, Београд 1930, стр. 119, 79.