Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

508

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

казна, независно од других мера као распуштање, привремено обустављање или наименовање старатеља. (2) Да према једном мишљењу, правила о саучесништву не могу се применити на правка лица, док према другом, супротном мипивењу, остаје сваком правном систему да регулише овај проблем. (3) По себи се разуме да чланови, одговорни за управљање правних лица, остају одговорни за кривична дела ко ja су они лично извршили. Друга секција расправљала je питанье контроле овлашћења оцене судије приликом утврђивања казни и мера безбедности. Претседник секције je био Марк Ансел (Маге Ancel), судија Касационог суда у Паризу, а главни известилац професор Е. Гафос из Атине. У купно je било поднето двадесет и један реферат. У рефератима и у дискусији расправљала су се нарочито следећа питања: данашњи обим овлашћења судије; питање једног посебног суда за одмеравање казне; питање деобе поступка на две фазе, од којих би једна била посвећена утврђивању дела и одговорности а друга одмеравању казне; питање досијеа о личности окривљеног заснованог на претходном испитивању овог, као неопходног материјала за судију приликом утврђивања казне; измена казне за време њеног извршења; питање специјализације судија; правила која се могу поставити као упутство судији приликом утврђивања казне, и, контрола одлуке судије о казни од стране вишег суда. У резолуцији по овом питану пре свега je констатовано да принцип легалитета кривичних дела, основна гаранција индивидуалне слободе, као и принцип легалитета казни, никако не спречавају да се судији дају широка овлашћења у оцени ко ja су нужна ради остварења модерне криминалне политике индивидуализације. На основу овог у резрлуцији je подвучено: да ова овлашћења оцене не треба да буду схваћена као самовољна власт и да се морају вршити у оквиру закона, сходно општим правним принципима; да би судија исправно вршио ова овлашћен>а, потребно je да он добије једно специјализовано образована, тј. путем одговарајућих кримино лошких студија; потребно je, бар ÿ погледу извесних категорија криваца, да судија има овлашћење да може користити резултате испитивања личности делинквента на основу досијеа установљеног од старне суда, у сарадњи са стручњацима одређеним од њега, а различитог од досијеа у циљу истраге; овај досије о личности деликвента треба да буде предмет контрадикторне расправе а да притом судија задржи пуно право слободне оцене; приликом вршења свог овлашћења оцене судија треба да се руководи прецизним законским директивама које се могу користити у посебним конкретним случајевима; одлука суди je, донета после једне потпуне расправе и по поступку који дозвољава продубљено испитивање, треба да буде г увек када то дозвол>авају правила кривичног поступка, предмет прецизног образложења и да се објављује јавно, после јавне расправе; свако одлучивање и свака суштинска измена одлуке треба да буде предмет једног судског правног лека, било да то буде у виду